Delo

ЛЕДАН БОРАЦ К — наш домаћнн, истрча нред свпма н стаде код ве.шког свнњца У руци му воћ револвер, а девом пружи на свпње. — Хоћемо ли оно ? — Не ! Внкнусмо свп. — Шга не. шта не ! ? Оно !. . Оно !.. Ха! — револвер одјекну п један вепар посрну, и остали гурнуше у крај. — Та није тебе, него оно до тебе ! Ха ! — Овога пута нромаши. Их, иогапе руке ! А сад ? — Трећи пут иогодп по сред главе једно назиме Нпко га није могао задржати ! Та он је све чинио да ми сами видимо, како је весео и како нам се од срца радује. — Онога, што је остао, рече после своме Мптру, раздај по селу и рец i свакоме : то ie поклон од газда Томе. II рецп још да он има госте, велпке госте ! Од и.мања одмах наиђосмо па потес и шуму. Али лов је од почетка ношао рђаво. Ветар је откидао месо с костију п шибао потесом као луд и на махове заносио лавеж паса, или га је јаче доносио. По некад, кад за час престане, освоји тренутна тншпна н онда се чисто скпне неки терет с тела да се одмах понови. Људп се повлаче тромо низ ветар, подпглп јаке внсоко, а пушке држе под мишком. Један из нашег друштва наиђе по оном ветру на мене. а вндим, како му је. Сав се зарио у рамена а око врата замотао црвен, вунен шал и на рукама црне рукавпце, у којима не би могао нп запети нн одаиетн пушку. Иначо јо бмо човек весео и жив, готов да говори целу ноћ и да продужп сутра опет. Мн смо се брзо споразумелн, да потражимо боње место,. те се епустисмо у јаругу и нађемо јодну заветрину. Више нас је ветар и дање ломио, алп ми нисмо чули више пн лавеж паса, ни глас л>уди. Мој друг дпже врат и развн шал, отхукну из дубпне и поче да скпда рукавицо. Направпсмо по једну и ношто се одужисмо и вегру и оваком лову, дође уз реч и наш домаћин. Мој је тај нознанпк управо говорио сам, а менн га у заветринп, није бнло тешко слушати. Шга више, жалио бих, да иас је који растерао. — Ја га знам, рече он. доста одавно п све што сам о њему чуо и видео, не бпх умео да тп каже.м, по неком реду,