Delo

472 Д Е Л 0 и 60 см. дужине, зидови ових сандучића су од јаког стакла. С горње стране овпх сандушћа улазе у њих стаклене цеви, напуњене глицерином- Цеви има до 15, а дугачке су 60 сантиметара/ пзмеђу њих седели сгруја. Свака се цев свршује у унутрашњости сандучића једном металном плочицом, састављеном од више, напоредо поређаних. платпнских листова. Спој ових плоча представља једну електроду. Друга је електрода нредстављена двема плочама од позлаћена бакра, прилепљеним на бочне зпдове сандучпћа п везаним са земљом. Кад струја пролази, иструј избија између унутарње металне плоче и иобочних електрода. Озонпзаторп могу бпти размештени у серију , један нза другог. и може пх бпти, колпко се хоће. На Хигпјенској Изложбп бпло их је иег. Ваздух којп се има озоновати. п којп се сиса шмрком, најире се ослобођава од ирашпне на једном памучпом Филтру, по том иролази кроз калцијумов хлорпд и најпосле се пропушта кроз сумпорну кпселину. Одавде он улазп у први озонпзатор п пде тако даље до последњег, добивајућп уз пут све веће колпчине озона. Озонизаторп су растављенп по једном иреградом, такође херметички затвореном, а у којој се налази једна вгцугава цев, кроз коју струјп ваздух, расхлађен ио.моћу једне машине с амонпјачким испаравањем до — 25“. Озонован ваздух расхлађује се пролазећп ове коморе од Једног озонизатора до другог. По изласку из последњег озонизатора, он се сабија кроз калајне цеви у стерплизаторе. Овн аиарати су стубови од пешчара или ема,јпраног ливеног гвожђа, чпје је дно избушено , те му се кроз рупице утискује озонисан ваздух. II вода пролази с доње стране и оптиче озго горе; ирема томе коликом је количином органских матерцја иснуњена, регулише се брзина оптицања, и према томе трајање додира воде п озонисаног ваздуха. Да би се овај додир нродужио обпчно се намешта ио неколико стерилпзатора и то једно за другпм У новије доба опрсбан је п један други систем, атоје: да се вода расина на капљпце у нарочпгој соби, испуњеној озонпсаним ваздухом. Додпр ваздуха и течности тада је тешњи, бољи; сем тога, тако је могућно радити н с ваздухом, којн садржи 3—4 нута мању колнчину озона а како је јевтиније добивати н. ир. 5 куб. метара озонпзована ваздуха са 2 од сго озона него 1 куб. метар с 10 од с-то озона, то*је јасно да ће овај последњи начин добитп превагу. 11. Чишбење^иијаИих вода иомоКу озона. Пречишћавање ппјаће воде помоћу озона ирактикује се у велико у Удсхорну (Оибзћоогп) у Белгији, и то всћ вншс од годинн дана. Ван Крменгем (Уап Егтеп^еш), којн је потпуно н на лицу места нроучио Ј»ад овог метода, дао нам је врло важних података за оцену његову. А у Паризу за време трајања Хигшенске Пзложбе Мармије радио је у Пастсрову Институту бактерполошке и хемијске анализе, те овде можемо нарочито њих н саоиштити. Свакако нодаци о дејству и резултатима озонизапије всћ су иотпуно довољнп. и цело ово иитање можемо размотрити с четирц главна гледишга: