Delo

НАУЧНА ХРОНИКА 4731. Утицај озона на уништавање микроба; 2. Промене у саставу воде; 3. Промене њених органолентичких особина; 4. Увођење нових састојака, којих она нема у нормадним нриликама. Да испитамо сваку од овпх тачака редом. Почнимо с утицајем озона на микробе. Вода, која се поправља озоном у Удсхорну. јесте из једног Рајниног рукава (\тГеих — Вћт), којп прима сем одводних канала за нечистоћу (е^оих) неколиких вароши, још и сувишак из тресетних баруштина и живобара. Ова вода титрира се са 0.024 — 0.063 калијумова нерманганата. Међу Тим вода из Шпрее код Берлина или Темзе код Лондона, које су познате као најнечистије речне воде, не троше никад више од 0.040 перманганата. Тиме хоћемо да покажемо да је овде у пигању вода, која је аисолутно неудесна у свом природном стању за потрошњу, дакле на којој се баш најбоље може и опробати вредност овог новог метода. Шта више, како је и сувише велпка количина свакојаког детрптуса (ђубрета), који ова вода носи, то се она мора претходно пустити на један пешчани Филтар, те да се ослободи бар од видног мутљага. Међу тим, од себе се разуме да Филтрацпја није ни у колико саставни део овог система, на Марсову Пољу она није ни иредузимата. Претходни огледп донустили су Ван-Ерменгему да опазп како се већ од првих тренутака додпра између воде и озонисаног ваздуха већина микроба, које би се развијале, уништава. Једино сноре од некпх, извесних, врста, као: ВасШиз вићПНз, ВасШиз гашозиз ит.д. ноказују се упорније и држе се дуже. Да би се п оне унпштиле, треба нродужити дејство озона на 7—8 минута. Радећп на овај начпн с апаратом, којп је давао пет лптара иречишћене воде за мпнут и радио непрекидно читав дан, могло се констатовати, да од 17 цеви, (свака од по 1 куб. см. воде) у које је убачено клица, 16 остадоше јалове,* Једнаједина дала је културу од ВаеШиз зиМШз. У Филтровану воду, која је титрирала 0.038 перманганата, ВанЕрменгем је унео мношгво спора од ВасШиз гашозиз, управо толпко, да је вода дала на кубни сантиметар 28.000 калонија овог микроба. После озонизације 13 иримерака подвргнуто је бактериолошким огледпма ; 31 је остало јалових, а само 2 су дада по једну колонпју В. гашозиз. Сличан резултат добивен је и с једном другом, још упорнијом врстом ВасШиз гиШ^хпозиз; њене споре, као што је познато, могу цробавити и до 40 дана у 5 од сто карбодном раствору, а да не буду убпјене. За хигијеничара су можда још интересантшгји огледи с патогеним врстама. Од ових је Вас1епиш соН био већ по себи одређен за пробу, колико због своје претежности у водама, опогањеним људским изметима, толико и због своје упорности, која је зацело већа од свих осталих Дејо XI 31