Delo

Д Е Л 0 488 који би ради били прилагодити им се. Али је огромна већина. која неће да зна, да је то. ио општем закону развића народности, погодба за опстанак. Не успе ли један народ изједначити сеусвему са наиреднијим и кулгурнијим од себе народима, осуђен је тпм самим да пропадне. Од тога су правила ретки изузеци. Кад би му моглп увидети значај, Турцима би лако бпло наћи начин, да се избаве недаћа, с којима данас морају да се боре. Ове мере, које предузимају да себи век у Европи продуже, ноказују се као налијативне само за то, што превиђају ово нравило. Фаталисте по особинама свога народнога карактера, Турци предосећају да их не чека у будућности ништа добро, па опет неће да се откажу живота, којим су вековима жпвели. Очекујући време, кад ће морати мачем да бране, што су на мачу и добили, они покушавају користити се односима, у које су европске силе стављене једне према другима услед изукрштаних интереса, које свака има да брани на Балканскоме Полуострву. Према томе какви су им интереси, неких се сида тичу прилике на Балканскоме Полуострву иосредно, а неких неиосредно. То је узрок, шго се оне држе различно према догађајпма, који се дешавају у царевини Турској, ма да им је свима без разлике јасна алтернатива нред којом стојп ова држава. Не узмогне лп се прпволети, да иомоћу реФОрама уклони, бар привремено, узроке овим немилим догађајима, према којима не могу бнти равнодушне велпке силе европске, Турска ће морати ликвидирати. А овој би ликвидацији, како данас стоје односи међу великим силама, била неизбежна последица општи европски рат, чијих се последица, са иуно разлога, плаше свп који поштују културу. Реакција је овој бојазни тежња, да се смишљеним, заједничкпм мерама обезбеди мирно решење спорних пптања. II на челу држава, које би руковођене овом тежњом хтеле нриволетп Турскуда приступи реФОрмама стоји Русија, чија је реч данас у Еврони иресудна. Једино се енглескп државнпци, јер Енглеска ннје континентална држава, не плаше оваког једпог евронског рата, који би, због страховитих својих последица, могао бити кобан но будућност европске цивилизације. Практични дух енглескога племена угушује у енглескпх државника хумана осећања пред изгледима за користи, које би они могли отуда извући. II за то баш и изгледа нарадоксално, што се Енглези, нггитећи у име хуманитета Јермене п Крићане, старају свима сплама, помоћу њиховом, изазвати на Пстоку заплете, који воде ликвидацији Турске. Њима је потребан овај оиште евронски рат, јер претпостављају да би се у њему ослабила снага Русије, која је Енглеској озбиљна суиарница на Истоку. Успеси руске нолигике у Азији задају озбиљну бригу енглескпм подитичарима и они би за то вољни били користиги се свима средствима, не били само спречили Русе у њихову нанредовању и на гај начин себи обезбедили и на даље положај у Азији. Аустрија, непрестано заинтересована догађајима на Балканском Полуострву, стоји у средини и не усуђује се нристати одлучно ни уз .једну ни уз другу страну.