Delo

489 КРИТИКА II БИБЛИОГРАФИЈА Интереси је гоне да стане на страну Енглеске, а бојазан да се не покаже недорасла догађајима уздржава је од тога, и она се, не могући нрпћи одлучно на страну Русије, евоје нротивнице, колеба у питањима међународне нолитике, али за то, са грозничавом ужурбаношћу, припрема себн земљиште на Балканском Нолуосгрву. Главно је при оцени ових прилика, не сметати с ума, да су и овде у игри иоглавито пнтереси, које Русија и Енглеска имају да бране на истоку, у Азији, и да је све ово последица давнашњега ривалства, које ће ове две државе довести, раније или позније, и до отворенога сукоба — на границама Пндије. Као што се види према овоме, Русија и Енглеска су промениле данас своје држање према Турској. Питање је, како да се према тој промени држе мали балкански народи, а поглавито Срби и Бугари, који су непосредно заинтересовани свима догађајима на Балканском Полуострву ? Спора бити не мсже о томе, да ова промена мора п.мати утицаја и на држање подитпчара, којпма је дужност да се старају о начину, како да сачувају, у овим заплетима, неокрњене интересе српскога и бугарскога народа. Икадтостоји, природно је тражити од њих да иоклоае сву своју пажњу догађајима на Балканскоме Полуострву и да никако не смећу с ума крајње сврхе, којима се у овоме држању, прпликом ових заплета, држе велике силе. Признајемо, да је положај државника у земљама, као што су Србија и Бугарска, врло тежак. Успех нравца. којим новеду политику своје земље у многоме зависи и од тога, хоће ли наћи иотноре у јавном мишљењу народном, које је опет, са своје странел изложено могућности да се поведе за струјом, противном, у дано време правилно схваћеним интересима земаљским. Државиици, ако хоће правилно да суде, не смеју угушивати јавно мњење, кад је оно њима противно, а још мање се смеју за њим поводити, кад је оно погрешно. Потребан им је велики ауторигет и још веће поверење надлежних Факгора у држави, да би могли јавним мњењем руководити. Не узмогну ли то, најбоље је да се уклоне. Примера за иотврду овпх истпна има врло много. За нас је Србе врло поучна година 1885., од чијих нггетнпх последица наше племе не би данас патило, да су им државници онога времена хтели схватити значај. Кад су у пзгледу заплети, који доводе у иитање судбину једнога народа, ни интелигентни иојединци, који мисле да су позвати обавештавати о њима јавно мишљење свога народа, не смеју превиђатп, да је то иосао врло озбиљан п да се за њ хоће покрај много спреме, јога више хладнокрвностп и обазрпвости. Пначе се лако склизне с права пута у заблуде, које могу бпти од штетног утицаја на развиће догађаја, ако успеју завладатп јавним мњењем. Нарочито вреди ово за нас Балканце, Србе и Бугаре, чијп сународнпцц у Турској пате од последица пвих догађаја, који се често пута вештачки пзазивају, да би заинтересовани евроиски полигичари моглп покренути нитања, од чијих решења могу очекпвати за себе корпсти. Племенит је иосао неговати у своме народу патрпотска осећања, али је тако исто Дело XI 32