Delo

494 Д Е Л 0 док је Турска још господар јужнога деда Балканскога Полуострва, шта ли бп тек било, кад би се и тамо угнездила Аустро-Угарска ? А она томе тежи и на томе врло озбиљно п смотрено ради. Не усие ли. у часу кад наступи ликвидација Турске, обезбедити себи излаз на Бело Море, Србија је пропала коначно. Сила која облада Маћедонпјом — а то ће бити по свој прилици Аустро-Угарска, ако Срби и Бугарп п на даље остану овако искључивп једни према другпма — господоваће Србпјом која, приклештена са три стране, неће имати ни простора ни снаге да жпви. Данашњи, дакле, положај, у коме се Србпја налази, опасан је по њезпну будућност; измењен у овом правцу, довео би је до политпчке пропастп. Друкчије стоји са Бугарском. Она је, како данасствари стоје, ван опасности, да је Аустро-Угарска шиканира, доводећп јој у пптање најбптнпје интересе економско-привредне. Тек кад би наступио случај, да Аустро-Угарска облада Маћедонпјом, дошла би Бугарска у положај, у коме се Србпја данас налазп. И олет, докле год бп Дарпград остао ван утицаја аустро-угарског, Бугарској бп лакше било, п у том случају чувати своју трговину од удара, коЈе бп јој Аустро-Угарска насигурно наносила, јер би кроз Дарданеле имала излаз на широкоморе. Алпбијој опет за то положај бпо много тежи и мучнијп. То нпје тешко предвидети. Ауетро-Угарска је, и ако је од Бугарске одвојена Србијом, нашла начина да у њој освоји пијаце за своје есшше, потпскавши Енглеску и Француску, чији су еспапи пре тога на њима имали красну прођу. Врло су поучне циФре, које износи с1г. Каг1 Каизсћ, ирОФесор у бечкој Трговачкој Академији, у једној својој брошпри1) и на које смо ради скренути пажњу бугарске интелигенције. Почевши од 1886. у Бугарску су увозпле својих еспапа: Аустро-У гарска Енглеска Турска Француска Годпне 1886 26 53 28-45 17-45 5*89 77 1887 23-61 33*86 14-82 6-39 У9 1888 27-41 29-41 14-88 5-86 77 1889 30-87 29-09 13-42 4-73 0 1890 3905 23-68 12 30 4-09 У9 1891 41-78 19'бв' 1219 4-88 А извезено је ! иак пз Бугарске у : Аусгро-Угарску Енглеску Турску Француску Годпне 1886 4-86 9-20 58-00 19-09 Г) 1887 7-91 12-68 54*34 14-11 Г) 1888 409 16-01 43 22 2Г63 77 1889 4-42 1564 37-92 22-82 п 1890 8-09 21-02 30-86 27-44 У9 1891 4-41 23-51 24-12 34-11 ') В и 1 д а г г е п, зе1пе \у 1г18с11аННсће шн1 ПпапхлеПе ЕгНЋЧскећтјЈ. Касћ оШс1е11еи РићПсаНопеп уоп Пг. Каг1 Каизсћ, ргоГезбог ап Јег ЛУНепег Наићећз-Акаћетје. ЛУ1еп ип(1 Ее1р21{Ј. 1892.