Delo

КРИТИКА. II БИБЛИОГРАФИЈА 495 Пореде ли се ове циФре, јасно се види тенденција аустро-угарске трговинске политике, која је оличена у аксиоми, да су балканске земље прцродна област за нотрошњу аустријских индустријских израђевипа. Аустрија је, идући за том аксиомом, лагано али стално потпскивала Енглеску и Француску, освајајући за своје индустријске израђевинв пијаце од земаља, на које је унућена готово сва сиољна трговина Бугарске. Зар то није донекле аномалија, која боље него ишга доказује колпко је Аустро-Угарска вешта у нословима ове прпроде и колико је, баш с тога, опасна но економско развиће народа код којих успе стећи за свој утицаЈ земљишта? А да се средства, којима се постижу оваки успеси у трговини, не бпраЈу, нека Бугарима послужп као доказ целокупна владавпна Сгамбуловљева, која је у Аустрпјп омогућнла овеуснехе, али с тим уједно п земљу довела до правога растројства. Лако је, према овоме, замислитп, шта бп Бугарска имала очекнвати, кад бп јој се, не дај Боже, Аустро-Угарска нашла у непосредној блпзшш, пошто бн, обладавшп Маћедонпјом, успела упропаститн Србнју. Све су ове нрилпке коЈе се морају непрестано пматп на уму, кад се питање о судбпни Маћедоније расматра са гледишта политичкога. А из овога што смо навели — нама се бар тако чинп — излази, да бп иропаст Србпје била од кобних последпца п по Бугарску. Непријатељ нам је заједнички, а опасности исте. Да се од њих обезбеднмо, нре свега нам је потребно, и једнпма и другима, изићи на море, а пут на Бело Море води — кроз Маћедонију. Сачуватп Маћедонпју, у часу кад наступп ликвидација Турске, од похлепности заједничкога нам непрнјатеља, који је од Турске много опаснији, то треба да буде предмет старања и Срба и Бугара, ако хоће да обезбеде својој будућностп најнеопходнију погодбу. Нпје, дакле, овде питање, хоће ли Срби пли Бугарп освојпти Маћедонију. Тако на њ могу гледати само патриоте, чпјп иогледн не нду даље — од носа. Ликвидацпја Турске, како данас стоје ирилпке у Европи, у пптању је, а по свој нрилицп на њу ће се још доста луго имати да чека. А док то време не наступп, ми смо дужни помагати ону нолптику, која би подесним реФормама ишла на то, да олакша положај наших сународника у Маћедонпји, и у интересу п њеиом п своме ностарати се да питање о Маћедонији неутралишемо, како оно не би било више спорно између нас. Признамо лп једнп другпма потребу да изиђемо на Бело Море, остаје нам да се сагласпмо о начину како да се, заједничким старањем, у Маћедонији створи сгање, које би нам омогућпло слободан пролаз п излаз на Бело Море. Нама се чини да не бп било тако гешко наћи такав начпн, кад би у пнтелигенцпје оба народа бпло ширих иогледа на заједничке интересе, а мање искључивости, која је нлод шовинистичкога схваћања овако знатнога пптања. Српски и бугарскп народ би могди зближити врло многи и врло важнп заједнпчки пнтересп, да томе зближавању не стоји на пугу иитање о Маћедонијп, које је једино спорно међу њима. Ако се не бн могло са свим уклонпти, могло би се, радц ових важних интереса, неутралисатп, да не бисмо у гложењу око-