Delo

116 Д Е Ј 0 У време, кад је он био на порти у Једрену и после смрти Петра Јанха заступао ердељскога капућехају, састану се у Једрену српски патријарах Максим, који се тада враћао из Јерусалима, и ХристиФор Фон-Киндзберг, ћесарски ресиденат, који је баш тада радио да међу отоманскпм хришћанима рашири утицај свога владаоца, како ће их задобити за случај рата са султаном. Иатријарах је још у Цариграду био дознао да је на порти Ђорђе и да је он од владалачкога рода Бранковића, и он сад ступи у преговоре како с Киндзбергом тако и с Ђорђем, па договорно с Доситијем једренским митрополитом «и с другим побожним старим бољарима трачким и маћедонским,” на састанку који тајно имаше у цркви за време службе, утврдише и споразум с Киндзбергом и изабраше и прогласише Ђорђа за српскога деспота и назваше га Ђорђем II. То је, ио рачуну нашега старога историка Јована Рајића, било на Арханђелов дан 1663 године. Невоља је што тада Ђорђе није био заступник ердељскога капућехаје, јер је тада још био жив Петар Јанхо, који је, као што сам Ђорђе пише, умро декембра, дакле месец дана после тога догађаја; даље невоља је што тада није ћесарски ресиденат био Киндзберг, већ је он дошао тек 1612 године, — те Руварац тим и другим обелодањује сву лажност Ђорђева тврђења. Носле, још нешто истиче Рув^арац. Не само што нема нигде друго никака спомена о том догађају једренском, него је чудно што Ђорђе никад раније није спомињао тај свој избор. Али, и да није свега тога, лепо Руварац вели како је Ђорђе 1663 годнне био „неко незнано момче од осамнаест годииам које је „тек нрисиело у Дренопољ, да уз ердељскога каиућехају на порти царевој служи као ђаче, као тумач, а служећи да се бол>е извеџба у турском језику И писарском (треба\ диаломатском — Љ Ј.) послу,” иа наставља да се не може веровати да су то незнано момче изабрали и српски га патријарах мироиомазао за деспота српскога само за то „што се момче то звало Бранковић.® Али ето, што би се свакој здравој критици одмах приказало као груба измишљотина, држало се ипак у српској историографији више од сто годнна, на је то и српски народ или онај део који је о тим стварима- мислио, веровао већ пуна