Delo

ЂОРЂЕ БРАНКОВПИ 117 два века. То је, ето, сад Руиарчева критика оборила као потпуно лажно. Него, ваља ми овде споменути да се у једном не слажем с Руварцем, а на име не сматрам као утврђену ствар — а тако Руварац узима — да је ову причу Торђе стао причати баш у зиму 1688 — 9 године по свом повратку из Беча. За то нема никаквих доказа, као год што нема ни за противно, те могу стојати о гоме обе веројатне претпоставке, једна поред друге. Што се раније не налази трага спомињању тога избора, не значи да је Торђе ћутао као што узима Руварац. Рекло би се да Руварац мпсли да би такога трага морало бити у оним двема Леополдовим повељама 1683 и 1688 године; али није тако, и ми ћемо после видети разлоге због којих таком помену није било место у њима. Руварац пише да Ђорђе о том избору није ни сањао кад је био у Лаксембургу 1683 и у Бечу 1688, него да је то „просто измислио после године 1688.” Он вели : како иначе «да изјасним себи ону велику скромност Ђорђа Бранковића, показану године 1683 и 1688 у том : шт.о се тада задовољио с титулом угарског барона и гроФа, а није тражио да се он, једногласно за деспота изабрани и по чину на деспотски сан узвишени, венчани и проглашени деспот, и од стране римскога ћесара и угарскога краља за таквога изреком призна и припозна, и што се даље задовољио тада с тим што му се тада од тога истога ћесара и краља потврдио носед баштине и де довине му, та она четири диштрикта, звана Херцеговина, Срем н Јенопоље (Банат и Бачка), а није тражио да му се уступи и нотврди све што му по праву и закону и уставу као деспоту све српске земље и целога Илирика, или бар целога Источног Илирика припада”? Просто Руварац (од стране 6 исправка 26 стране, па на страни 27 и све даље до 34) узима нека два Ђорђа, једнога до зиме 1688—9 а другога после. Међу тим у радњи и личности Бранковићевој нити има какога двојства нити чега необјашњпвога. Треба само добро схватити шта је он урадио 1683 и 8, па да се видп да он тада није био нимало «скромнији,и него са свим онаки каки је ио Руварчеву мишљењу