Delo

118 Д Е Д 0

био после. Он се већ 1683 јавља као виртуални претенденат на српски престо,1) и кад би се баш и доказало да он тада није нпшта говорио о оном тобожњем једренском избору, то још не би ни мало мењало ствар, јер је у оно времв главно било његово наследно ираво а не избор. Он се већ тада огласио за законитог наследника краљевима српским. босанским, бугарским, хрватским, па у неку руку и самом Константину Великом. Ту ја скромности и стидљивости не могу видети. Из онога се Ђорђева оглашавања јасно види да по његову мишљењу «њему — као госиодару Србије. Босне, Мизије, Бугарско, Тракије, — сва земља између Осека и Цариграда принада,” и ако Руварац претеидовање на та права везује за избор. У осталом, ко сме тврдити да није дворска канцеларија Леонолдова намерно прећутала тај „избор," и ако је с&м Ђорђе био, можда, вољан да се то спомене ? Свакојако треба добро разгледати характер онога што Ђорђу дају обе повеље, уирав характер онога што поситивно дају и онога што нису могле доти, па да ствар буде прилично јаснија. Најире да видимо шта дају ге повеље. Краљ угарски Леополд врши своју краљевску власт признајући и дајући нека ирава и повластице једном приватном човеку — Ђорђу : даје му баронство па и грофовство угарско ; потврђује му и раширује грб; признаје његову дедовину, властеоско породично имање, једном речју баштину (Херцеговину, Срем и Јенопоље) Ту се Ђорђе јавља као приватна личност према краљу Леополду. Да оставимо сличне случајеве у осталом свету, исто су тако, у име својих властелинстава по Угарској, некад стајали деспоти Стеван Високи Лазаревић и Ђурађ Вуковић Смедеревац према краљевима Жигмунду, Албрехту и Владиславу, и ако су Стеван п Ђурађ били самостални владаоци, те пх Је и Угарска међународним уговорима признавала за владаоце иезависне 1) Па кцају стране 28 и врху 29 Руварац, «'ез обзира на оно што је писао пет шест листа прс тога, просто као да то одрнче пишуКи како је Ђорђе н тада и 1088 заборавио „да није он обичан човек, да оци п праоци шегови, дедовн н прадедови његови нису били од нука и оОичнп пучани, већ једни кра.1>евп и понекн царевн, други деспотн п кнсзови или — правије, и да не иомислн ко да су јеноиол>ски кнезови бмли обцчпи сеоскн кнезови или градски кметови, — прави књазеви и да он порекло своје н‘‘ "одн од коренн1|Ких БранковиКа у Херцеговнни нли рогатичких Бранкови1>а у Босни, ,"‘1* ,а Ј*‘ од к> **° и л03,, деснотске н по томе да је наследни деспот." Како се Руварац М01зп онако ааборзвити, всома је чудновато, и свему ће бнти крнво фсђтонско нисање за „Пово Брсме4* од броја до броја.