Delo

ТјОртјЕ бранковии 121 Француске ; Карло Лоренски бешо одређен за главнога војводу на Рајни; и Максимилијан Манојло оде да брани своју Баварску, а с њима беше тргнут с Дунава на север и велики део војске. На целој линији према турцима није истина остало ни пуних 30.000 под Лујем Баденским, али су у Бечу рачунали на збуњеност у турака и надали су се да ће и та слаба војска ипак моћи успевати. У инсгрукцији Лују Баденском од 30 априла (10 маја) пнше Леополд : «Не заборавити како би се Босна и округ херцеговачки потпуно мени иоклонили, а с тим се уједно моја власт пружила до мора.м У Бечу су ипак знали да сама њихова војничка средства неће за то досегнути, већ да им треба не само симпатија него и оружје српскога становнпштва. Већ у повељи коју је Леополд издао 1 (10) јуна, да привуче испреко Саве што више народа у опустелу Славонију, и за коју је наређено да се објави и на српском („илирском”) језику, кра.Б даје досељенипима разне олакшпце и повластице, па исказује наду да ће се хришћани придружити његовим војскама „сложно и заједнички за опште добро, и да ће потући и сатрти страшнога непријатеља хришћанскога имена, да ће за њега, за кућу и огњиште, за жене и децу своју с турцима јуначки војевати." Иа и оно се мало царске војске сиоро скугшло. Луј је Баденски 30 маја приспео у Београд, али не затече у њему више од два пука. И новаца беше мало, а надошле велике воде. То обоје спречаваше концентрацију војске. Непријатељ се међу тим живо сиремао. Беше изишла Фетва да султан Сулејман, кога су 1687 године попели на место збаченога Мехмеда IV, лично изађе на бојно поље, и он је већ крајем маја био пошао из Једрена, а иреходнице главне војске већ почињаху ОФенсиву ; тако Текелија уочи Видова-дана заузе Кладово (Фетислам). Та кретања иринудише царевце на озбиљнију радњу. Баденски дође у Хасан-пашину Паланку (7 јуна), али, немајући довољно војске, не пође даље, него изда проглас целом српском народу да се диже и иридужује његовој војсци, обећавајући му слободу и благостање. Срби су, жудни слободе а верујући у оно што им се обећава, врвелн к Немцима, тако да је Луј, још из Наланке где није остао ни пун месец дана, пчсао цару хвалећи му се како се многи храбри Срби с ору-