Delo

22 Д Е Л 0

жјем у руци придружују њоговој војсци, и како се нада д& ће ИХ брЗо ИМаТИ Ј01Ц миого и много. Али уноредо с позивима марграФа Баденскога српском на јјоду, иђаху, али независно, свуд унакрст и позиви Ђорђа Бранковића. Сачуван је нримерак таке његове прокламације из Ршаве 12 јуна (1689). Ту се он назнва „Ђорђе II, Божјом милошћу свнм илиричким, тракиским и осталим источним областима нрадедовскога очинства наследни деспот, Горњој и Доњој Мисији херцег, и велики кнез свеге римске државе, такође н државе светога Саве и Дрне Горе, баштински господар херцеговачки сремски п јенопоњски, и угарскога крањевства и његових земања гроФ, и т. д.”:) У другом једном доциијем писму иише се : «самодржавни деспот земње славено-српске и свега Илирика и т. д.и; а у једном латинском : «по законитој крви наследни деспот свега Илирика и власти царства источнога (рег 1е°т1лташ зиссезктпет ћаегесШ;агш8 Тезро^еа 1оГт8 II1шс1 ас боттаињ 1трегп ОпепБв е!с.)” Ђорђе је непрестано био у Влашкој, где је био умро Шербан Кантакузин (29 октобра 1688), те га је наследио сестрић Константин Бранкован, с којим Ђорђе настави дотадашње прмјатењство. Наш је Бранковић још раније био ступио у везу и с патријархом Арсенијем III, а и с другим знатним Србима. Патријарах му је на његова писма био одговорио својом рукомг без сумње прихватајући га као вођу народнога, и Ђорђе је тај одговор у изводу био разаслао Ф>удима с којима беше у вези. Али је све го још могло остати на ступњу просте интриге, а за остварење Ђорђевих прегенсија вањало је ићи много дање. Ђорђе збиња и пође. Он стаде показивати да хоће и Фактички да влада над на|>одом онпх својих наследних земања. У оној прокламацији 12 јуна (1689) позива, у име „спасења православне нашевере” и „избавњења народа нашега" по свему Балканском Полуострву, народ на оружје и да се купи око њега, иа да «призвавши Бога сведржитења у ио.чоћм пођу «на оиштега против| „Гео|м<: втор>и, Божјек> милост1н> т.семн ЈллурГческим!., трак1искимг н иишмк ВОГТОЧННМ1. оЛласт< м1. прад+.днаго Отечества наслкднн деспот>., Ви1нт1нои и Нижнои МусЈи х. ј.ц. г< и неликн кн1Ј:п. < к/Атои рјмскои оПласти, такожде же державн св/Атаго Саввм и Ц|>не Г»ре, д>‘дичп1и же господаш. херцеговски н еремски, јШанополски, н оугарскагокралевства и <‘транам|> ихг грофц и проча!Л“.