Delo

124 Д Е Д 0 нито. И, да нам знатан део народа не иостане аморФна и инертна маса од које ће се хранити, те је на послетку прогутати туђински иолитички органисам ; него да се народ и ио свом живом иолитичком представнику, тобожњем свом владаоцу, види према тој туђој државн као засебна политичка јединица — врло је много учинила иојава 'Борђева. Сама јерархија не би могла онолико урадити : она се и у Црној Гори, у много повољнијим приликама, показала као много слабомоћнија за дуго годнна. Ђорђе се православном народу српском јавио као носилац, као оличење једне идеје, идеје политичке самосталности српске, и тим је ту мисао очигледно приказао уму народном и учинио да овај постане приступним за њу, те да је прихвати. Кад с ге стране посматрамо Ђорђа, његов ФалсиФикат постаје готово рја Ђаиз нека. Још нешто. Ђорђе се у нашем историском животу јавл>а у тренутку кад старом народном душманину окренуше кола низбрдице, к он ирви устаје и приступа да обнови пропало државно биће српско. Он то чини неколико година пре владике Данила у Црној Гори, внше од једног века пре оснивача садашње Краљевине Србије. А прокламовањем народне династије мислио је да ради оно о чем је у Србији кнез Милош почео радити доста иосле таковских Цвети и што је у Црној Гори тек кпез Данило урадио. Полазећи од оно лажи своје и привозујући се за предања старе славе народне, Ђорђе је много добра хтео, много започео, доста је и учинио, али, да све оствари, било је још прерано за Србе, а за њега сувпше много. Међу тим као да су биле ирекинуте везе између власти Леополдових и Ђорђа. Војводама на Дунаву не беше из Беча јавњено што је дотле с њим урађено. Као да га Веч беше заборавио. Ђорђе опет, не знамо зашто, не пристуии ближе Лују Баденском, већ рађаше независно од њега и његових, на своју руку, а то свакојако није могло пзаћи на добро. Његово агитовањо ио народу није било по во.ви нарочито ђенералу Хајзлеру у Ердењу, који стаде пратити његове кораке. Хајзлеру је сувише он био сумњив п због ((сувише редовнога” дописивања с влашким војводом Бранкованом. Ла све то јав.вашо чешће Хајзлер главном заповеднику, Лују Бадеиском, а овај се, не знајући Ђорђа. обрати 16 (26)