Delo

ЋОРТлЕ ВРАНКОВИИ 125 јула из Липа близу Смедерева цару с рапортом и молбом за упутсгво. «Ја не знам ништа о њему — пише Луј — и не познајем га нити ћу тако што даље допустити, док не добијем милостиве заповести Вашега Величансгва, како ћу се у овоме владати.* У то се и они Срби, који би се показали неповерљиви према Ђорђу, брзо склањаху, јер он изношашо цареве повеље, и народ со непрестано одазиваше {(деспоту“ и притецаше под оружјем у Ршаву. Више стотина оружаних људи праћаху га као правога деспота или краља. То све впше меташе у бригу Баденскога, коме се чинило лда се то радн цареве користи даље не може трпети”, и он се, не сачекавшн царева одговора, обраћа брзо другпм цисмом 23 јула (2 августај. Али цар већ поводом првих гласова о Ђурђеву раду одговара свом врховном војводи из Линца 26 јула (5 августа). Леополду се чинило да сад Срби пристају уз његову војску и и без Ђорђа и да с тога може без њега. Корнсти су се пак од тога показивале велике, јер су царству остајале одрешене руке да на Балкану гледа једино на своју корист. С тога цар чнсто преко воље признаје да је имао веза с Бранковићем : «то је — пише — онај исти што је у Бечу био у посланству првашњега влашкога војводе”, али ништа више ! Да је, тако рећи јуче, сам двор истицао тога човека као претендента па господарство српских земаља, да су се у Леополдовим повељама спомињала она иста Ђорђева права која су онолико узбунила Хајзлера и Баденскога, то се сад заборавља и прећуткује. Постигнути успесн учинили су да политика централистичнога апсолутисма и немачко-католичкога проселитисма отвори очи пред последицама с којима ће имати да се бори, ако допусти да се на доњем Дунаву створи језгра самосталнога државнога бнћа са српским православннм обележјем. И, онако исто као што се тада Леополд ни у Угарској ни у Ердељу није устезао, ни бирао средства, да сломи што више пре града својој сили и свом систему, тако се не устави ни пред Ђорђем ! А тешкоћа, са мало обазривости, ннјо било много. С тога Баденском препоручује да га примами на леп начин и под мзабраним згодним изговором, па да добро пази на њега те, ако затреба, и ухвати га (б1сћ \уоћ1 о-аг зетег Регаоћп уег81-