Delo

Д Е Л 0 126 сћегп). «Иначе се—додаје — мени пријавпо неки Павле Бранковић и тражио је писмо на Вашу Мплост, које сам му, под данашњим, милостиво и дао 111 1еггшшз ^епегаШшз (у општим Фрасама) * Треба се уставити. Ко је тај царев Павле Бранковић ? Павле Брашшвић ') беше рођак онога истога бискупа Томка Мрнавића, кога сам у уводу пред овим приповедањем2) споменуо као ФалсиФикатора своје генеалогије и лажнога потомка крања Вукашина. Једна бискупова сестричина, Марија, беше • удата у једиој католичкој породицч босанској То беху Бранковићи у Јајцу. И Бранковпћи се, синови бискупове сестричине, турише на мајчина ујака. као да је одива мрнавићска донела са собом Бранковпћима н дар тога лагања. Она је родила трн сина : Павла (1640) Антонија (1643) и Јакова (1649). Ова три брата «давно потпомагаху царске иитересе у својој постојбини®, па се јавише у Бечу баш 1688 године, оне исте које је ћесар Леополд дао Торђу Бранковићу гроФовску повељу. И они се пријавише као потомци старе деспотске лозе, и то од Јована тобожњега сина Вука Гргуровића «.3маја Огњенога”. Али кака разлнка између њих и Ђорђа ! И једни и други краду крв и права старе српске владалачке породице ј али док Ђорђе узима на се и мисао збиља достојну да јој буде носиоцем најчистији предсгавник најславније народне династнје, јајачки Бранковићи хоће само да у царево милости својим тобожњим родом излажу имања и пенсија. Ђорђе постаје народни јунак. они туђи службеници. Па и двор царски према њима друкчије ноступа. Кад је после већ 1.) фђе затворен, одређено му је за живот у сужањсту хнљаду Форпната: Иавле иак добије службу и за њу плате три сто шне! Колико се двор чувао да се за овога много не веже, можда казују и оне цареве речи да је Иавлу дао писмо на Бадепскога а1п Гсптшв ^епегаШтн"; као да су се за случај, ако наседну с ,1>ИМ» хтеии сачувати и од чега прецизнијега, из чега се по<лс не ои могли лако извући. Тек, Беч и њих прими, да се 1>и||Ци V1!’ !!;^!У 11ЖИгО,1!1,"!,?,0вву сп0Мое"^м чланкУ лУЈа Талоције „Лажни Бранко ш*кпм м. стпмч 'па пип '1?1П,,С '* К.еУП°’ —*х-) Српеки ее, Павловићев, превод н вогу 1>е|,ц к, гог ! јр т.Ј.' . <л "смачкога 11 Даје други смнсао. Не знају),и маџарски, н бнти \о срнскогт ' рсводиоца кривица, али г.их по неким местима рекао да 1.е пр Ј'- Ииди сентембарску свеску „Делац, стр. 381.