Delo

134 д е л о Адм Бранковмћа у погледу судске правде највише бранп што је двадесет и две године држан под руком власти, и да за све то време не буде ни изведен пред суд, да му се и не саопштм за што је окривфен. Него зби.ка : бмо је учињен један корак да се и он суди. Намисле дакле, да га предају еуду — рагном. Надали су се, јамачно, да ће се тако све најиростије свршити. Али, за чудо, ратно се веће огласм за ненадлежпо, пошто је Бранковићева ствар била само политичке нрмроде. Кривица без сумње није била много очевидна, чим је и војска поумила да самостално поступи! И на томе се сврши. Шго је то Борђе задржан у сужањству и што се он за све ти време онако владао, као прави деспот, није с тога што је био „уврнут човек*, како Руварац вели, него је то логично продужење онога што је дотле било. Ситуација се збиља могла променити, ну само гако, да се Борђе хтео оканити својих ммсли, а он то, доследан себи, није хтео. Без тога пак нису га домста смели пустити без штете за своју политику, а они су се једмно о њој бринули1). 9. Завршићу ово своје ирепричавање и тумачење ресултата Руварчеве критике жељом да се проучавање Ђорђеве личностм и његова рада и времена настави што свестраније и потпумије. Младост Ђорђева, његово бављење на порти, служба АмаФији, везе његове у Цариграду, путовање у Русију, гоњење м затвор брата му митрополита Саве, прелазак у Влашку, учема и књижевна спрема његова — све су то стране његова жмвота знатно колико саме по себи, толико и за разумевање О Ма крају снојега расцранллш.а о затвору '1лОЈ)1)Сву и у ошите о љеиу, иоставио >• I уварац ово питање : ,И би ли (»уски главнокомандујуКи у сличној ирилици друк'шј< радио, него што је радио 1»еса]>ски 1,енералисим с Ђор1,ем Бранкови1>ем код КлаКад је овака реч могла наћи места у издаљима Академијиним, баш да у м к>м-> иД лаи п ми на љу одговорнмо. Шта би дакле руски »главнокомандујући* радили, илн баш и шта < у радили по Кавказу, балтиском Поморју или Средљој Азијн "Л" 1 ме анам; али овде је реч о мама Србима, и могу рећи да не знан дога1,аја 1а се Гус нрема предсташшку српскога народа понашао с онолико неморалнс саможниоети, а '«м икакве своје невол.е него нросго из похлепности, с колико се понашао к.1адопскн 1,снералнсим но наредби свога господара.