Delo

ЋОРТ.Е БРАНКОВПЋ, 135 оних особина Ђорђввпх које се онако показаше у догађајнма од Лаксембурга и Беча до Кладова и Хеба. Руварчева критика, плодна нао и увек до сад, очигледно јо иоказала да се данас внше не смемо задово.БИти оним гледањем на наше историске догађаје крајем XVII века којп у историограФији владају од Рајића ево иуних сто годнна. Руварац је разбио неколико од најглавнијих података, на којима је бнло наслоњено све нриповедање ондашњих догађаја. СматрајуЈш да је Руварац коначно утврдио неколнке крупне истине, потребно је да се из нова иретресу и сви остали историски иодаци, сва остала историска грађа, а ње има доста. Иотребно би било да се п ло доступним архивима потрагке нови извори, а нарочито да се што ире објавп онај кајглавнпји за којп се до сад знало и по коме се писало. То је хроника самога Ђорђа. Ето нп. главни извор у коме се приповеда онај тобожњи Ђорђев избор за деспота и чије је приповедање Руварац подвргао критици није било оригинално дело Ђорђево, његово казивање у хроници, него оно што је по тој хронпци Рајић наппсао у својој историји. Ја верујем да критични ресултати Руварчеви не би били испали друкчпји ни да је Руварац имао пред собом саму хронику, али тек .. тек поступак није исти. С тога мислим да би што про требало приступити штампању Бранковићеве хронике. Ту би потребу најбо.Бе могла подмирити наша Академија. Карловци су (где је оригиналан рукогшс) близу Београда ; ако има неких сметња добивању рукоппса, треба их уклонити. Трошак не би био велики за Академијина средства, нарочито што би се могао поделити на више буџетских година. Али, ако би ипак изишло да ће то бити скупо, могао би се и изоставити онај део који је Бранковићу заједнички с осталим летонисцима, па би се за невољу могао изоставити и онај део у коме је он само компилатор, а издати оно где је он иотнуно оригпналан, и где му је ириповедање више мемоарско или аутобиографско. Рекох да би се Академија само за певољу могла задовољитп штампањем последњега дела хронике, јер би се штампањем целога списа дала критици могућност да на деловима сииса, где је много лакше упоредно критикорање, позна и покаже Ђорђеве књижев-