Delo

Н Е И М А Р П 39 чуда не вндех ! Заредило се. на се не пита ни старо ни младо. Ко зна шта вас сутра чека ? Десна је кула већ испражњена. Не бих био рад да вас изводим и на бедем шаљем. Сгарац се једва држаше на ногама. Омер га узе под рукуг уведе у кулу и снусти у тамницу. При растанку рече : — Добри старче!... У твојим је рукама живот ова два луда детета. Сачувај их младе и зелене. Бог ће ти опростити! * * * Једног дана, доцно у вече, зашкрипе брава на тамницн. То беше преко обичаја. Заточници устадоше и са утајеним дисањем очекиваху шта ће бити. Вратанце тамничке отворише се. Омер, држећи Фењер у руци, помоли главу, погледа старца и рече : — Шта би, старче ?... Е да ли се реши ? — Не мучи ме, добри човече, — одговори старац готово без душе — Излазите — рече тамничар. Ова реч порази заточнике. Они се згледаше и скаменише. — Излазите — понови Омер и отвори широм вратанце. По том додаде : — Децо, понесите ствари. Ђенадије пође напред, а Стојан и Бошко за њима носећи ствари. Попеп е се уз степенице и дођоше пред вратанца средње тамнице. Омер отвори вратанца, и рече онпма што беху унутра да излазе. Неколико заточника, бледи и испијени, изиђоше из тамнице као зверке из јазбине. — Улазиге! — рече тамничар духовнику. Ђенадије, Стојан и Бошко погнуше главе и уђоше. Омер повуче за собом вратанца, закључа их и оде. Сутра дан, у исто доба, понови се псти призор. — Старче !... Е да ли се реши ? — Бог ми не да, добри човече. — Боме гледај шта ћеш... Излазите ! Заточници изиђоше, а О.мер их одведе до горње тамнице, и учини што и јуче : њих уведе, а оне из тамнице изведе.