Delo

41

Н Н М А Р И — Али... паша тражи замену кћери ! — промуца он после дуже почивке, трудећи се да прикрије узбуђеност. Ове речи згодише старицу у срце. Она се у часу промени и у иола је нестаде. — Учинићу све за сцас брата свога — рече Спасенија и широм отвори очи. Матери грунуше сузе. Она притиште кћер на прса и поче је л>убити. — Не плаши се, снахо ! — рече ага светитељским гласом. — Како мајка да отргпе чедо своје !... Како да испусти злато своје ! .. Како да преболи ране своје !... — зацвили ста рица, држећи на прсима главу кћери своје. — Чуј, снахо ! — поче ага. Прибери се и умудри се. Сети се ЛатиФа. Немој нзгубити и кћер и сипа. Бошка ваља спасавати. Лакше ће Спасенији бити у пашину двору, него Бошку на мукама. Знаш како веле наши стари : Робом икад гробом никад ? Уздај се, снахо, у Бога. Он ће ти оба детета сачувати. Старица јецаше и сузе пролеваше. Спасенија подиже главу са прсују њених, и љубећи јој руке рече: — Опрости ми, мила нано, опрости !... Благослови кћер своју и моли се Богу за њу.. Благослов твој пратиће је и дању и њоћу. Старица клону. Спасенија је приведе миндерлуку и лагано спусти. Ага Тоска ражали се, нриђе јој и рече : — Снахо !...* Грдно ћеш се кајати, ако не послушаш савет мој... Избављај децу своју. Избављај их што пре. Станица само јецаше п сузе брисаше — Бирај, снахо, бирај што пре — настави ага. — Морамо хитати. Не одемо ли данас, ко зна да ли ћемо сутра наћи Бошка међу живима !.,. Устани и благосови кћер своју. Старнца се лагано диже, узе главу Сиасенијину, и росећи је сузама и пољупцима рече : — Да си благословена, кћери моја!. . Бог нека те умудри и сачува несрећној матерп !... Анђео Божји нека те вочито прати, а мнлост Божја нек се нзлива над тобом ! Кад старица заврши, ага приђе вратима, отвори их и рече: