Delo

Д Е Л 0 44 старче! Бог је Бог свију. Он види патње и невоље твоје. Њега не хвале мртви већ живи. Ако ти је вера чврста, на што ти је страх од искушења. које те чека ? Бог не тражи живот твој већ чистоту душе твоје и чврстину њену у данима искушења. Отми се из руку непријатеља својих, јер су у Бо жијој руци дани твоји !.. Старац се прену и диже главу. Изгледаше као мумија. Очи му беху упале, а лице испијено. Сав разбарушен поново клече и склопи руке. .... Господе Боже ! Душа ми лежи у праху, оживи ме ! Покажи ми нутеве наредаба својих, да их се држим до краја. Миле су ми заповести твоје и чуваћу закон твој с-вагда, до века и без престанка. Тешићу се заповестима твојим које љу бим Охоли ће ми се ругати веома али ја не одступам од закона твога. Добро ми је што ћу страдати, да се научим наредбама твојим. Ни ја ни деца моја нећемо те ни часа заборавити. . Избави нас, Господе ! Не дај јами да над нама склопи ждрела своја. Старац сврши молитву, приђе прозору, и кад спази светлост, задрхта. Беше свануло. Духовник приђе постељи, иробуди Бошка и Стојана, пробуди их као што добра мајка буди децу своју. — На колена, децо ! — рече им он светитељским гласом. Младићи се унезверише. — На колена, децо моја! — понови старац. Бошко и Стојан послушаше старца. Учини им се као да чуше заповест анђела Божјег. — Верујете ли у једнога господа Бога Оца ? — упитаће (IX старац. — Верујемо. добрн оче ! Верујете ли у Сина његова и Светога дух . — Верујемо ! — У доброту и милост његову ? — Верујемо ! — Берујете ли речима анђела, кога нам Господ посла ? — Верујемо ! Децо ! Нека вас вера спасе !... Молите се Господу и