Delo

48 Д Е Л 0 — Ви ћете у Купиново , а ја ћу остати овде да спасавам остале — рече Тоска Бошку и матери му. — Сутра одох у Град, да ако избавим оне из тамиице.... Укрцавајте се. Мати и син уђоше у чамац. — Право у Купиново ! — рече ага весларима. Весла захватише воду и отиснуше чамац од обале. — Збогом ! — чу се глас из чамца. — Срећан вам пу г! — одговори ага са обале. Чамац одмаче и изгуби се у тамној ноћи. Ј^иви Бога хвале Омер изведе Бошка из тамнпце, а Ђенадије и Стојан остадоше погружени, очекујући последњи час. Ие прође много, а тамничар се врати. — Бошко је слободан ! — рече он. Отац и син не дигоше главе. — Бошко је слободан ! — понови Омер и приђе заточницима. Ђенадије и сии му тргоше се и страховпто погледаше у тамничара. — Сестра га је заменила... Сад је пашина робиња. Ове речи згромпше Стојана. Он стиште главу обема рукама, посрну и боно јекну. Отац га прихвати и загрли. — Синв,.... добри и послушни сине ! — поче старац потресеним гласом. — Бог је наш штит !... Он зна невоље наше. Небо је његово, а земњу је дао нама, деци својој ! .. Мртви не хнале Госиода, нити они, који сиђу онде где се мучи. .. Сиие, добро чедо мојс ! Живимо именом Божјим и величајмо славу његову ! У гом тренутку зачу се куцањ на вратима. Омер се осврто и изађе. Ђенадије клоче са сином према жишку и обрати се Богу: — Боже мнлостнви !... Чуј и помози онима, који те моле... Опрости нам грехово, јер их чинимо но великој невољи својој. Остаћсмо верни законима твојпм п хвалићемо име твоје !...