Delo

Д Е .1 0 540 Ко је у мало ближем додиру са студијама ове врсте, тај је већ из овог ЈЈеђања наслова ових разних расправа могао опазити како све оне иду V главноме по основној мисли, пзраженој у Пореклу Међународног Права, н граженој овде, како у сразмерно врло сгара, тако н у новија времена. II многе ће страннце овнх раснрава јамачно и ући у осповно пишчево дело, чим буде дошао на то, да спрема његово ново издање. Иоеледња расправа у овој пишчевој збирци као да му је нарочито на срцу. „Пиецц Међународног Нрава% вели он на крају свог предговора, ,пе показују се нн у колико накдонп напорима, које су иокушали људи из година 1789. н 1793. Шта више било је, па је можда и сад у моди , да се Француска Револуција наиада. Ја сматрам за своју част да је браним , јср је она била објава рата деспотизму и утврђивање слободе. А шта је највигиа мета права. ако не оваалоКење слободе?“ У овом последњем је питању основа пе само те расправе, већ јс то црвена ниг, која се кроз целу ову књигу — као н кроз остале пишчеве радове — провлачи. II зато ће она прнвући пажњу не само стручњака, већ и свнх осталих умних л>уди, којн нису немарни према духу папредовања у људском друштву. С тога смо и ми сматра ш да пеће бити сувишно, да је прикажемо са две речи и својпм чигаоцнма. Опп у осталом иознају, и ако издаље (в. ,Дело“, књ. VI стр. 341.), и Џона Уестлека, прОФесора Међународног Нрава на свеучилишту у Кембриџу и нрошлогодишњег председника Института за Међународно Право, коме је ова пишчева књига п посвећена. 13. дец. 181)6. Д-р М. В. ИЈе КаЈзеип (1ез Ва1капз. ВгашаНбсће Вјсћито- 1П 3 Ак(еп уоп Н1ко1аиз I. Кигн! уоп Моп1епеото. Г)еи18сћс ВеагћеНипо- уоп Нпппсћ 8ттске. МН (1еш Рог1гаП с1е» Вигбип №ко1аиб ип(Г еЈпег ћ1егаг1п81огЈ8сћеп Е1п1еИлто. Вегћп, Vег1ао уоп Е. ЕћегЈпо. 1896. — На вел. 8-ни, л 1, стр. XX и 129. Стаје 4. марке. Ово је други превод „Бадканске Царнце“, а први немачки. Године 1894. штамиао .је А. С. Суворин у Петрограду руски превод д-ра Мнл. /Керајнћа под именом „Кннз.ч черногорскаго Ннколап Балканскан Царица, драма вљ трехт дЈ^Гјствјлх'к.“. Хајнрих Штимке, немачки нреводнлац, пије просто нревео већ ирерадио овај драматскн сиев кнеза Николе, и сам го у натпису вели. Зашго је то учннио, не каже. Чипи ми се, да је нарочиго пазио да прескочп места лнрска и натрнотска, у којима се обично пстиче српска идеја. Али још је већа замерка овом преводу, што није нреведен с оригинала , већ с рускога нревода; тнме је изгубило много и само дело. Истнна преводплац то не каже ннгде, алп се то може свакн уверити поредећи овај п|>евод с ОЈШгнпалом н с рускнм преводом. За доказ навешћу само два. Три прнмера: