Delo

КРИТИКА II В11БЛН0ГРЛФИЈА 535 јака, да бп се приступило оспивању По.воиривредног Одсека на Великој Школи одмах, иа ма одговор Академнјског Савета и пе био овакав , као што га с хвалом наведосмо... Књижицу, дакле, порадн њене поучности препоручујемо пажњи интересованнх. Паја ТодоропнК ЂаковчнЈ. • Уј/8 Етез1, Е1и(1еб 4е БгоЛ 1п1егпаиопа1 е1 (1е БгоИ Ро1Шдие. Вгихе11ез (А. Са^а^пс) е& Рап8 (А РоШетот^), 1890. в. 8в. VIII. 416. У предговору к српском издању Најсова Порекла Ме/рЈнаролног Права (Београд 1895.) ми смо ималн прилике да у ирилог карактернстике његових правнонсторпјскнх радова рекнемо ово: .Ни код једног другог нисца у нашој науци, мп у радовима г. Најса гледамо, како се нред нама, што 'но реч на наше очи, развијају установе и рађају се мисли и ногледи, који су иредмет његових расправа. Он нам изводи нисца и износи идеју нред нас, иа нам их — ако се тако овде смемо изразнти — не само анатомски рашчлањава и аналнше, већ нам објашњује и њихову генезу н њихову Фнзнологију, и то тако лаком п тако привлачним методом и стилом, да их мн на мах ноимамо и упознајемо у њиховој целини.* Пишућп у своје време ове редове, мн смо и помиш.вали у главноме баш на многе од расправа, које су скупљене п објав.вене заједио у овој књнзп, у којој јс (на другом месту, сгр. 46—86) пашло места п Међунпродно ираво у односи.ча Арављана и Вивантинаца, које ће наши чнтаоци наћн у сриском издању иоменутог нншчева дела (стр. 402—431). Поред ове расправе читаоци ће овде наћи на првом меггу за нас занпмл>пву расправу 0 развијању ме/јународних односа ао обалама Средоземнога Мора (стр. 1—45). За гим долази Старо Ирландско Право (87—98), па онда Внсоки Север са својнм ирвобитним правом (99—126). За тим нду једно за Другнм: Инглеска и Света Столица у Средњем Веку (127—144), Оноре Боне и Христина Пизанска (145—162), Политичке теорије у Инигеској средњег века (163—192), ГрЈанична линија (пане) Александра VI (193—210), Правилник о реду арвенства иаие Јулија 11 (211—218), Шаан ски иублицисти XVI столеКа и арава Индијанаца (219—244), Црно роаство аред аравницима и судовима (219—273): за тим онет Политичке те орије у Инглеској XVI и XVII столеКа (274—300), иа онда Два миро творца у XVII столеку (Емерик Крисе и Ерпест Хесен-ГајнФелски, 301—317). н најпосле ионајдужа расирава Француска револуциЈа и међунаро \но араво (318—406), у којој се проучавају најпре философскс нодлоге за тпм се ирелази на ратно нраво и владаоце божанског нрава, иа онда на теорије п дела из Француске револуције. Тако је, као што се види, Међународно Ираио, н ако на првн ноглед без нкаквог система, доведено у његову развијању до краја иролплога столећа са зачецима, којп су се у нашем развили до потпуннх система.