Delo

Д Е Л. • 0 средље образовање. Мушке гимнасије имају највећи цроценаг наставника с потпуном снремом (30*61°\0) а најмање са средњии образовањем (12”28° 0) и еа непотпуним средњим образонањем (2 08и 0); пед1Г0шкн заводи у том погледу су у средини-. најгоре стоји са женскич гимнасијама: у њима је најмање наставника са вишим образовањем (7 02° 0), а највише са средњим (1б'37°/о)УМЕТНОСТ Народно Позорпште у Београду. — У месецу октобру било је '_'б представа, од којих су четири дневне, једна свечана, једна ванредна, а остало редовне вечерње нредставеХ'вечана представа бчла је 1. октобра у част двадесетпетогодишњице глумачкога рада Светислава Динулови11а; играо се Гајмундов „Распикућа“. Ванредна нредстава била је 28. окгобра у ночаст бугарске омладнне, коЈа тих данћ походи Београд; дават је Шекспиров „Хамлет“ у нреводу М. II. Шапчанина и М. /Кивковића. На дневнм.и представама давана су три оригинална (Мил.ковића КраљевиИ Марко и Араиин, Банова Мерима и Глишићева Два цванцнка) и један француски комад Бушардијев Бертрам морнар, у нреводу иок. М. ЈБубибратића). Као вечерње представе давано је: пет српских комада (Љубинкове С'уђаје, М. Нбровца Божји суд ка Мен.тчом брду, Народни аос ганик шалшва игра у три чина, напиеао Бранислав Ђ Нушић, први пуг 17. октобра, представл>ан узастопце четири пута, 1(ветићев Тодор од СталаИа и Вук БрапковиИ — трагедпја у нет чинова с невањем, иаписао Милан С. Ђуричић, мусика од Д. Јенка, први пут представл>анЈН. октобра), шест Француских В. Ига Марија Тудорова — но преводу с немачкога, Вуи Блас, Мадам Сан-Нген, Трикош п Каколе, Кокар и Бикоке и Анђео ПоноКи), пет немачких (Валенска свадба, Он није љубоморан, Мајур Сунцоврат, Крвава свидба и Корлова гетка), по један талијански (Четири жене аод једннм кровом) и енгл ски ' Отело). Свечана представа дала је 1348 динара,ванредна 406 75 динара (бугарскп 1,аци имали су бесплатан улазак,- други походиоци у пола ц не). Од дневних нредстава највише је пало на »Бертраму Морнару* ( >83*50), који је у септембру нгран два пута у вече и оба је пута било нало прихода непод 500 динара, а најмање на „Два Цванцнка“ (367-50 д. у јануа; у нало Је 287‘5 > д.). Од вемерњих нредстава најбоље је прошао „Наподни посланик“ кад је прги иут даван (’>67'5'>, други нут само 224, трећи иут 301 а четврти 545), аа тим „Отело“ (775*50); најмање с.у дали: „Мајтр Сунцоврат“ (138 д.) и „Руи Блас“ (190-50 — у мају месецу пало је само 150 д., а у Фебруару 234 50) „Божји суд на Мендину брду“ овога пута био је мало бо.ље среће; добило се 22) дин., а први пут у јуну 144 динара. Месеца новембра бпло је 23 представе, од којих је нет дневних. На дневним представама представл.ана су два комада орпгинална (Граничари Фра.јденрајхови и Округлићева СаКурица и шубара), два немачка (Волфова Прециоза и Рајмундов Сељак као милионар) и један француски (Дон Цезар од Базана од Диманоара и Д, Енери-а). На вечерњим иредставама давано је.- три оригинална (Народни аосланик, Шокица и Сеоска лола), девет Францускнх (Госпођа с камелијама, Доктор Окс, Мајчнн благослов од Д’ Енери-а и Лемоана, Покојни Туиинел, Северо Торели, Чичо. Мартин Хамалин од Кормона и Гранжа, Лионскн улак од Моро-а, Сиродена и Делакура, Треба ли казати -- комедија V три чина од Е. Лабиша и А. Дири-а, превео А1ћ., ирви пут 28. новембра, и Мамзел Нитуш), четири немачка (Цврчак, Сељак као милионар, Мозенталова Дебора ц Карлова тетка) и по један шпански (Ечегараја Лудост и аоштење) и руски (Ракшањинов Настуа). Од дневних представа највнше је палв на „Сељак.у кчо милионару' Г470 дињ; као вечерња нредстава давана, на четири дана пре дневне, и то у недељу, дала је 340 динара) и на .,11рециозн“ (45 .-25 дин.; као вечерња представа у Фебруару дала је 106 дпн.) а најмање на „Саћурицн и шубари" (2Т8-50 дин. . Вечерње су представе овога месеца с приходом омалпле. Најиише је пало на „Треба ли казати" (39’* дин.), а најмање на „Карловој тегци (68*50 дпн.), „Дебории (82 д.), „Цврчку“ (“*9 дии. ), „.Тудостн н поштењу“ (89 50 днн ) п „Чича Мартину хамалнну“ (90-50 дин.) ЛИЧНП ГЛАСОВП Д-|) М. Мурко. — 12. новембра читао је д-р М. Мурко у сали Философскога Факултета бечког университета своје огледно нредавање ,Ше егз1еп 8сћгШ;е Је« гивзјзсћеп Ношапзи. Д-р Мурко хабилитује се овом приликом за доцснта словенске Филологије. Ми се . радујсмо овом кораку д-ра Мурка, јер смо уверени да ће његова уннверситетска нре- ! давања бцти од користи онима који буду слушали словенску Филологију. 11о народности је Словенац, алн нознаје све словенске језнке н већнну сц свим добро говорн. ВЛАСНИК Ст. М. Иротић УРЕДНИК Др. М. Ђ. МиловановнК