Delo

54 Д Е Л 0

година до у најновије доба и било људи, који оу из појаве на небу судили о тадашњим или будућим догађајима на земљи. О иравилности кретања Сунца и Месеца зна се још од најранијих времена, а закони о њима познати су још одХииарш (190. до 125. г. пре Хр.) тако тачно, да су се положаји оба ова тела могли унапред одредити за читав низ година и то за сваки дан посебице. Па ипак су ова кретања много мање послужила астрономским циљевима него ли, н. пр. замршена кретања планетат која се не управљају по неком иростом закону. Истина је, да су појаве нових звезда, великих комета много јаче падале у очи, него ли миран ток нланета, ипак се ове чешће виде, неке у једно, друге у друго доба године, те су чешће и посматране. Пре открића Коперникове системе и Кеплерових закона њихова су кретања сматрана за тако произвољна, да не подлеже никаквим одређеним законима, већ да стоје у вези са случајевима и судбинама људи, о чему и нема никаквих закона. Чак је и сам Птолемеј (око 130. г. пре Хр.), онај астроном старога доба, који се највећма трудио да нађе законе планетских кретања, ири постављању своје теорије епицикличног кретања планета, дошао до тако комбинованих система кругова, као планетских путања, да је њему самом његов сиетем изгледао невероватан на крају крајева. Он је био тако мало убеђен, да тежиште комплпкованих кретања треба тражити у првобитним простим законима, те је и сам полазио погрешним путем којим су ишли астролози. Та иорушена наука, астрологија, могла је иасти тек носле времена једнога Коаерника (1473.—1543. ио Хр.), Кеалера (1571.-1630. но Хр.), Галилеја (1564.—1642.) и Њутна (16 43.— 1727). Астрологија је изгубила сваку важност тек онда, кад се увидело, да више није потребно гледати у небо па сазнавати судбину људску, да се положај нланета може израчунатп за свако доба по иознатим простим законима. Међу тим увек има на небу и таквих иојава, које се нису могле унаиред иредсказати, а наступале су са свим неочекивано. У оваке без сумње снзда ире свега иојава великих комета, које су вазда узномиравале људе још и с тога, што се обликом својим тако јасно одликују од осталих небесних тела. < >»о разбарушене и ренате звезде још од најстаријих времена посматране су с неким неповерењем, с неким страхопошто-