Delo

58 Д Е Л 0 сима налазимо врло често разнолика љихова упоређења са облицима познатих предмета. Машта је у њима и око њих виђала различите слике, те отуда и долази оно, да су кометама у средњем веку, па и у доба ренесанса придевата разна имена као : нламени мач, крвав крст, стегнута песница, копња, змајеви, метле. снопови прућа, буктиње, балвани и т. д. Те тако су оне својим обликом постајале иесницима разних догађаја. Кад се која појавила у облику метле, објављивала је аомор, који чисти њуде са земље као што метла чисти ђубре; облик снопа прућа означавао је какву грозну казну за њудске грехове ; као мач предзнак је рата у који тек што се није загазило. — Из реченога до сада може се видети, да комете не предсказују увек само несрећу, јер при вођењу рата оне су морале код једног народа означавати победу, а тим сами за противника иораз. С тога доста често налазимо о једној истој комети, да је једна страна означава као знак среће, а суиротна иак као знак несреће. Оваку једну комету, која доносидобра, помиње и Сепека истина са свога једностранога гледишта кад о њој вели : «... .за време благословене владе Неро нове посмаграсмо сви једну комету, о којој се био распростро рђав глас, али она је осрамотила све такве приговоре....* Ми овде нећемо водити рачуна о оним утицајима комета на човечанство, које могу налазити само илашњивци ипразновернмци, већ ћемо се латити да испитамо друге утицаје и особине њихове, које се у њих могу наћи са нешто више тачЕшсти и истине. Још од кад се иретпоставило да комете постају у зема.вској атмосФери, могло се с иравом закњучпти, да би се издвајањем гако колосалних тела морао променити сам ваздух и гиме утицати иа здравње људи и животиња, као и на успепање би.вака. Пу детаљнија исиитиваЕБа показала су, да оне 1,0 пР,п,аДаЈУ нашој атмосФери, већ да блуде по небесном прос/н»ру и то свакако у веома великом броју пошто тек само најмањи број њихов може доспети и у нределе нашега виђења. 1им пак настале су нове опасности. Све нланете крећу се по путањама, које се много не разликују од кругова, а даљине с\ им од ( мша такве, да никада п ни једна од њих не може л *‘и ' < Ч Л1!' 1,1 •Земљом. Са свим друкче стоји ствар са коме11 »их> ,\ даљине од Сунца у разним деловима њихових