Delo

КОМЕТЕ ПАДАЛИЦЕ Ц МЕТЕОРИ Ј$1 брзином, коју тело има ма у којој тачки своје иутаље. Претпоставимо ли сада да је велики број тела у васиони произвољно распорођен, а која су се од нскони кретала по иравим линијама у свима могућим правцима, онда се у току времена нека од ових тела приближила Сунцу услед свога властитога кретања и кретања самога Сунца у васиоии, те их је ово иривукло у домашај своје привлачне силе. У овоме се може још израчунати и колика је вероватноћа да се такво једно тело креће око Сунца по хиперболи, нараболи или елипси. И резултат је показао, да под реченом претпоставком ни јодно једино тело не може обилазити око Сунца по каквој затвореној кривој линији, т. ј. по кругу или елипси, да их је мало по параболи, а да их пак има највише, која морају обилазити око Сунца по хиперболама. Али ми на против налазимо, да све планете изводе своја кретања око Сунца по елипсама, које мало одступају од круга; налазимо даље, да велика множина комета описује путање које, у колико их можемо одредити, ни у колико не одступају од парабола, да се кретање сразмерно малог њиховог броја врши по развученим елипсама и да се још много мањи број креће по хиперболама. Из овога следује. да се речена претпоставка о овим двема класама васионских тела не слаже са стварношћу, да односно њих владају још и неке друге околности које одлучно утичу на облик њихових путања. Најпростија и највероватнија поставка била би сада у томе, да су и планете и комете још од искони биле чланови Сунчаног си стема. Познато је скоро свакоме како се ио Кант-Лааасовој хиаотези узим.не, да су се планете одвојиле од Сунца. Ова хипотеза налази знатну потпору у тој околности, што се све планете и њихови сателити крећу по таквим путањама, које су само врло мало нагнуте према равни Сунчева екватора, као и у потпуно сложном правцу и смислу њихових кретања. На основу овога може се с највећом вероватноћом закључити, да је Сунце још у доба одвајања планета имало обртање око своје осовине (ротацију) у истом смислу како је има и сада. При томе пак брзина његовог обртања свакако није остала константна, већ је пајвероватније, да је у току времена порасла, те гако можемо иредставити себи п једно такво доба,