Delo

70 Д Е Л 0 Као год и атмосФерски облаци, чија величина, облик и нианса варирају према ћудљивости ветрова и према случајном положају Сунчаних зракова, исто тако и гасовите агломерације, од којих су састављене комете, добијаЈу све могуће Форме, под утицајем космичких сила, више или мање интензивних. Оне су тако Фине, тако гипке, да им један само топлотни зрак, својом енергијом, може дати различите облике. Од знатнијих комета поред Халајеве (1835.) које су ви1>ене голим оком, у овоме столећу, помињемо ону комету од 1811. / (сл. 3) која је прошла кроз перихел 12. септем.бра те године. Неколико недеља видела се она голим оком на северној страни хоризонта, а телескопимасе моглапра* тити пуних 17 месеца (од марта 1811. до августа 1812.). Реп јој је био дугачак скоро 90 милијона километара. Језгро њено било је особито. Оно није било јасно ограничено, нити се постепено губило у омотач маглинасти сл. з. кому, већ изгледаше као нејасан светлосни колут, обавијен као неким тамним прстеном, око кога је свеглела њена глава и продужавала се даље у рои. Време њеног оптицања око Сунца износи око 3(,00 година (Аг^е1апс1ег је нашао 3065 + 45Јг. а Негг између 2920 п 3100). Велика комета од 1843. I јесте једна од најзначајнијих комста у нашем веку. Она је нагло засијала крајем Фебруара те годнне и прошла са свим близу поред Сунца, тако да се је врло лако могла и сударити са њим. У јужнијнм пределима с почегка су је вндели и дању ; али је врло брзо опала њена сјајносг, те се крајем априла није више могла ни дурбинима видети. Једро јој је било тако мало, да се једва могло опазити^