Delo

ЖЕНЕ КАО ПРЕСТУПНИЦЕ 83 прође неколико дана или недеља, она зна на чему је. Плаче, куне и вели : „Бог те убио, говорнлн су то мени, али ја ни сам веровала.* Да јави властн ? ! Закон и сам држи да је такав корак неприродан, па не захтева то од ње. Да иде оцу ? — НеКе је примити. А после: из оне куће где јој је здеран сенац са главе не може лако да се откине онога човека коме се први пут приљубила не може лако да остави. Знам случај да је такав лопов од заната уграбио сироту, алн поштену девојку на сплу, без њене воље. После неколнко дана предала се судбини, заволела га. Воде је пред судију, а она вели : „хтела сам !“ Ну дође време те виде с каквпм човевом има посла. Одговарала га је и плакала му дан и ноћ. Он то није могао трпети, но је отера. Осам дана није се враћала. ал' тада му дође. „Шта ћеш ?л ппта је он. Она оде у кујну, унесе у собу велпку секиру, метну је пред њега на сто ц рече : «убнј ме, ал’ не могу без тебе“. ^Не верујем у тоа, рекох ономе, од кога сам ту ствар чуо. „Не верујем да може добра жепа да жпви с тако поквареним човеком*. — «Не верујеш?! А јеси ли видео где по неки добар човек зеа да му је жена рђава, зна да га вара, и опет не може без ње.“ Нисам могао да му одговорим, јер има право. Ето тако се те јадне жене полако предају. Мушки им не дају да плачу, јер то може одати ствар. Претрпају их шаренилом и ђаконијама и оне уздишу само још онда, кад су саме. Неког дана се такав човек закасни са својом женом на њиви. Ухватила ее већ ноћ ; киша ромиња а он се не жури. Стој ! Даје јој уздице у руке, а он силази да натовари кола житним сноповима са туђе њиве. „Несртниче, шта ћеш ?!“ „Не вичп, који ти је враг !?“ И не осврће се даље на њу, већ ради свој посао. Она дркти као прут, асвујеоблпо зној. Кад је готово, он стаје код друге њиве и стоварује жито. Сутра ће ићп да прими новце. Ирође неколико недеља, месеца, у сред ноћи долази му друг. „Шта ће ?и пита она. — „А где је онај други ?* пита он. — „Нема га, опио се, спава, шта лн, Неће доћи.“ 6*