Delo

Д Е Л 0 94 име па стаде гледатн с неким злобним осећањем на те прсте што иолако иревртаху коверат. — Стренетов ? — отеже Чирков, загледајући молитеља погледом који гшказиваше да се сећа нечега. — Да нисте Ви ■син нокојног Сергија Александровића ? — Јесам. — Врло ми је драго ! Врло ми је драго познати се с вама — на једаниут проговори Чирков оживљеним, пријатељским, нимало не службеним тоном, пружајући преко стола своју белу, облу и меку руку, и тога часа с његовог жутог, обријаног лица ишчезе израз службене досаде, нестаде озбиљног прикривеног ногледа. и мале мрке очи његове засветлеше паметним, љупким блеском. Чисто сам се обрадовавши, што може оставити улогу аугурску и бити обпчан човек, Чирков продужи : — Та ја и Сергије Александровић бејасмо врло добри пријатељи.. Како не ! Заједно смо ишли у школу... И после заједно смо служнли. . Седите... Пушите, молим Вас... ето цигарета до Вас ! — љубазно га понуди Чирков, спуштајући се у наслоњачу. — А Вп сте налик на оца... Исте очи ! — благо се осмехну, гледајући на румено, свеже лице младићево. Јесте ли одавно свршили университет ? — Две године. — Који Факултет ? — Математички. • *а тим се госиодин Чирков извести о здрављу материну. I он со учини Стрепетову пријатељскп, и он одговори да је здравље материно сасвим рђаво. * Шта је Вашој матери ? — болећиво упита Чнрков. Младић се узбуни. Нрокомеран рад и старање о нама сасвим сујој иорупјили здравље .. I н наша је мати сама, без туђе помоКи, од|л|и.1л дио состре и мене ! а шта је то њу стало !.. Она је по ва< д.ш грчала по кондицијама, одрииала се сама свачега нас рлдп . п I јс п морала платнти за своје самопожртвовање ! I ' м срча, чисто окривљујући некога за то, заврши Стреиетов.