Delo

11РВИ КОРАЦИ 93 II с овим речима она приђе, шуштећи оделом и увијајући турниром, клавиру и, јавивши долазак младићев, ишчезе на побочна вратанца међу библиотечким орманима. Свирање се прекиде. Чирков устаде с места и тромим кораком, не хитајући, чисто противу воље, упути се писаћему столу. мало намрштивши се и жмиравим ногледом загледајући. непознатог младића. Он застаде пред столом, уљудно климнувши главом у одговор на Сгрепетов.вев наклон, и, од једаниут иознавши да има пред собом молитеља, узе усредсређено-озби.Бан, службен изглед и, као спремајући се да саслуша још напред познате и не особито заним.ниве речи, окрете као мало на страну своју округлу мрку главу, у неколико се истуривши нанред својим. пуним телом. Лице Чирков.нево нимало не одговараше Стрепетов.Бевим надама; округло, глатко обријано, без браде и бркова, премда младолико, опет много похабано, опуштених, пуних и жутих образа, с подадувеним месом испод малих мрких очију, оно се на први поглед чинило најординарније лице. «Прави чиновник” ! — пређе преко памети Стрепетову, разочараном у својим очекивањима. Стрепетова збуни онај прикривен, озби.нан поглед, од питања и досаде, којим Чирков готово позиваше младића, да што брже изложи своју молбу, иа да га остави на миру. — Свршени ђак свеучилишта... Дошао сам из Самаре... Имам за Вас писмо од матере ! — хиташе Стрепетов, п.то је брже могао изговорити, осећајући непријагну узбуђеност молите.Бску. И, очитавши то неколико речи, он брзим жустрим иокретом, баш као да би рад отрести се што пре досаднога му терета, пружи прилазећи столу, руку с иисмом. — Ваше презиме ? — тихо и лагано, љубазно-хладним тоном запита Чирков, очима као мало смешећи се и премећући нрпмљени коверат међу својим кратким, дебелим, белим прстима. — Стренетов ! — гласно одговори младић, и напово плану од љутине, сетивши се да је раније заборавио казати своје