Delo

ИША ВОЋИ,... Иуста ноћи, шта ми тако мами Мутан поглед у дубине твоје ? Све даљине крију се у тами, А небеса под копреном стоје. Ниђе зрака од звијезда сјајни’, К’о смрт хладна да их руком тину, Само сјенке и духови тајни Кроз ноћ блуде, јаве се и мину. Све је пусто ; к’о да вјечност стеже И притиска један терет сињи, Тешки сумор дух и мисли веже, А досада мори их и кињи... Ој, та ђе си, мјесечино плава ? Ђе си, пјесмо из зелена луга ? Ал’ све шути и у смрти спава, СвуД је поноћ и дубока туга... Ал’ што врисну срце моје, што ли Хладна страва заче се у души ? Што се суза с мутног ока проли, А јецање дави ме и гуши?. . У даљини куда тама блуди, Видим слику небеску и благу: