Delo

„Шта је ово ?“ — чудило се оно и домишљало узроку ових необичних поступака својих родитеља, Њега обоје воле, у то није сумњало, али шта ово они чине ? Какав се то нов живот увлачи у кућу, нешто необично и страшно !... Ах како је било лепо од пре .. док не дође она тета !... Отац дође ве* сео, узме га на руке па му пева и прича пуно лепих ствари... После -га стану целивати и отац и мати, стану се обоје весело смејати и отимати о његов загрљај... Па онда лепо сви уседну на кола са белим коњима и возе се у велику шуму коју зову Топчидер; ту Бора трчи по парку и вуче своја ручна колица... воде га к рибњаку где баца рибама киФле... И од једном нестаде свега тога... Мама поче да плаче врло често; тата стаде долазити љут, намрштен... Па онда поче свађа, најпре у другој соби, а после и иред њим, и тако све горе... А куд ћв он сад ? Кад ли ће мама доћи... или мож’да неће више ни доћи овамо, него ће сад њега одвести к њој. Али како ће онда тата ?.., Како го... да не буду сви заједно једнако?... Како ће то бити ?... И потекоше му низ обрашчиће вреле сузе , — веснини прве горке туге, која полако обавијаше његово безазлено невино срце... Јадниче мали ! Ово су ти само први јади... А какво су ти страшно зло снремили за доцније дане твоји најмилији — они што се некад лакомислено заверише да ће усрдно сносити узајамне тегобе. . јЗВЕТ. Ј1. Ј3 АНКОВИТч