Delo

оо Д Е Л 0 — Пуначка је, струк јој је танан, а ја, џанс’з (бездуш* ница), гледам га, смешим се и — кунем га : «Алла’-верс’н (да Бог да), скоро се око тебе обавио лепши колан од тога срмали-колана — рука мојега Алије — Али, евлад’м (чедо моје), кажи : хоћеш ли гугуту, кумрију ? Хоћош ли да ти твоја добра стрина и мила тетка просе ћерку бега Јусуф-бега ? Хоћеш ли дилбер-девојку, Хајриехануму ? Млади бег слушајући слатке теткине речи иоклопи зажарено лице на теткине груди, и као стидљиво девојче прошапута: — Таатли-халам1) (слатка тетко моја), — хоћу. Стара зајеца, помену име свога умрлога брата, млађега од себе, ижљуби му првенцу и чело, и очи, и косу ; а млади бег обе теткине руке обасу топлим синовљим гхољупцима. И стрину је пољубио у руку, и бега стрица, који уђе у одају баш кад му мили синовац изговараше вхоћу®. — Хаирли-олсун ! рече старац, а брада му дршће; из очију просуше се сузе. Није ли се и он сетио умрлога брата својега ? Брата му нема, он му сина жени. — Иншалах (ако Бог да), сутра, саба', идите у Велигратмахалу, иштите девојче у мајке, говори старац, остављајући сузе да се круне и падају, да му оросе смежурано лице и дугу, белу браду љегову. — Иншалах, ићи ћемо, одговори му сестра и ханума. Сестра му јо )ош плакала. Код Турака је, кад траже девојку, тобоже, споредно: њена леиота; а главно: из чије је куће, од којега је рода. «Није ли. веле, жена позвата: да «држи* мужу кућу, да га обдари децом и, још нешто највише, да их чува, васпита и спреми да буду од користи и себи и друштву.* «Па шта зна кадуна, шта је чула и видела, ако није из добре куће, од доброга соја?" Врло често то љихово «001»’ — створи несрећу. Девојка I) Очгва гсстра — хала; материна — тејзе, а нишким дијалсктом — т2те.