Delo

М Ц И Р II 39 Тад дође црљак, с молитвом И својом светом поуком, Да.боног надом окуша. Све боник гордо саслуша, Па снагу своју прикупи И дуго зборит’ окупи : III. «Исповест моју да чујеш И из ње, старче, да снујеш Мог жића конце несретне — Бог нек тз срећом пресретне Та те је брига к мени позвала ? Нек ти је за то срдачна хвала ! Бол>е је срцу бономе Изјадат’ јаде ма коме. Али ја људма никада Ни добра, ни зла. ни јада Нијесам оче чинио, Те мало б’ хасне видио Да дела моја разазнаш А душу, оче. ти већ знаш, Зар можеш иком да одаш ? Мало сам, оче живео, У ропству век сам видео, Ал’ више б’ таких живота За један, препун страхота, Кад бих то како могао. Без речи, радосно дао. Ја једне мисли знао сам власт, Једну једину ал’ плама страст Мој црв је она у мени била : Душу ми згризла, срце убила. Из ћелискијех страва, Из мрака и молитава Она је снове дражила, Она ми мисли мамила У дивни свијет битака,