Delo

■ М Д И Р и 43 Кроз сиву маглу даљине Вид’о сам снежне лавине - Поцосна седа Кавказа, * * Где трепте сјајем алмаза И не знам што ми одла’ну, На срце мелем што кану... Глас ми је тајни зборио Ту да сам некад ходио, И све ми жив.ве, јасније Отпоче ирошлост да бије... VII «И ја се сетих куће очеве ; Угледах наше кршеве И свуда дивно у округ Наш аул') хладом разасут ; Ергела тутањ у вече, Кад свака кући потече, И лавеж паса потмуо Моме се уху причуо ; Сетих се лица старачких У сјају зрака слабачких Месеца бледа где-но роморе И пред кућом нам говоре, А сабња сваком одсева И чује с’ звекет мачева. . И све то к’о сан протиче, Све за час мутно промиче. У своме бојном опрему Мој отац, к’о жив у свему, Пред моје очи предстаде, И у памћењу застаде Па тад ми панцир зазвекта, Па тад ми пушка засјакта, А сину поглед поносни . .. 1) село.