Delo

44 Д к л о II чух ја гласић радосни Сестара мојих млађани’ . .. И ноглед видех слађани, Чух речи њине, милопој Колевцп мојој — братовој ! . . . Кроз те је крше поток дерао И, плитак, хучно с' верао ; К њему сам играт’ слазио, Песак мV златни газио, V У подне ласге пазио « Пред кишу када се вину И крилма воду додирну. И ја се сетих када у вече У нашој кући крај ватре Река од прича потече О људском жићу некада, Кад живот беше наслада.. . . VIII аСлободан шта сам творио Можда би знати хотио ? Е, ја сам, старче, живов’о И жиће моје поново Без та три дана пресрећна Било би много мрачније И много, много јадније Но твоја старост немоћна. Био сам давно смислио, Како бих даљна по.ва видио, Је л’ земња дивна дознао И људе добро познао; Да л' живот срећно проводе, II да л’ се на свет изроде Окова ради, слободе, Ил’ мрака црног и злобе? II ноћу, у час страхотни, Кад небом беху свемотњи