Delo

ГУВРЕМОНИ НЕМАЧКП УНИНЕГГИТЕТП 51:'. м.1ађпх од 20 годнна. Између 20-е, и 22-е. године бнло је 33,3°/0, између 22%. и 25ге. годпне — 40,9° 0. а 33,5° 0 бнло је од 25-е годинс на ннше. Ов11* се бројевп мењају према разнпм Факултетима. Најмлађн с.у студенти правшога Факултета: у њ ступају већпном спнови имућппх родител.а, који су ј"6ш,од почетка школовања ужнвалн добро васпитање, учећп се у до(уЈ||^>лцколама. Најстарнјн су пак богословн — католици, већином из нижпх слојева друштвених, којп су учили прво у сеоским н грађанским школама — У погледу соцпјалног порекла ученика подаци нису иајнотпунији, јер су у индустрпски ред увршћени и великн Фабрпкантн, и мале санатлпје: у земљораднпчкп — п великоиоседници и сељаци: у трговачкн — п богатп трговци п трговчићи н ппљари. Може се међу тнм рећи, да главнн контпнгенат академиеки школованнх људп дају средњн редовн друшгвени, јер пз најнижег реда (радника, слугу, нг.д.) у Пруској је бнла само 0.1° 0 свих студената. Наеледна тежња ступања у ноједине Факултете опажа се у некпх проФесија; више од половнне чиновничкпх сннова ступа у правничкп Факултет, 55,2°0, лекарских синова — у медпцински синова духовних лица (протестантских свешгеника) у богословскн до 58°;0. У погледу вероисповести имамо прнлога о студенгима прускпх универсигета. Тако Јевреји чпне само 1,28°0 укупнога становппштва, а пма пх у универсптетнма и другим вншим школама 9° 0 свих ученпка, у средњим школама 8,3° 0, а у основним школама 0,74° 0 свих ученика тих школа. Протестантп у првом односу чине 64,24%, у другом 72,11%. у трећем 80,88° 0. у четвртом 63,13%, акатолнциу првом односу чине 34,15%, у другом 18,62° 0, у трећем 10,4° 0. у четвртом 33,81° — На медпцинском Факултету број Јевреја достиже до 18,5° 0, јер у тај Факултет ступа половина свпх јеврејскпх студената. Доста је знатан број иностраннх студената у немачкпм уннверсптетнма. Последњпх семестара било пх је до 1891, т.ј. 6,7'0 На првом су месту Америчани — 515, за тим Русп. 1835.—1836. било је у немачким универсптетпма свега рускпх студената 64; 1860.—61. год. — 158; 1880. — 1881. г. — 204. а 1891. — 1892. дваиут толико — 407 ђака. Овде ваља споменутп да је 1884. заведен нов университетскн устав закон; а на увећање броја студената у такој мерп била је од утицаја промена у дерптском, сада јурјевеком университету. Иосле Руса долазе Аустријанци, па Швајцарци, Енглези и т. д„ пајносле становницн Аустралије и Африке. Странцн већпном иду у велике универсптетс, тако нх ,ј(“ 1892. г. у Берлнпу било 568, у Лајнцнгу — 241, а највише се уписују у ФилоеоФСки Факултет. и то да студирају исторпске н Фплолошке науке, јер их је на оном Факултету бнло 52,7° 0 од свих странаца, док их је на меднцпнском Факултету бпло 25°на иравном 13%. а на богословском само 9,40;о. У погледу спољашњих ногодаба за жпвот, немачком су студепту потпуно одрешене руке; средњовековних бурса (пнтерната), налик на енглеске п амерпчке „соПе&ез^, нема у Немачкој. Где му се свиди, ту и