Delo

Д Е Л 0 514 живи немачкп ђак: у великим варошима задовољан је и са једном собом, у мањима пма на расподожењу н по две; хране се где стигну. П норед незгода од таквога начина живота самачкога — јер немачки ђак врло ретко доспева у нородпце немачке, — они не осећају да им треба каких ингерната п колежа, а где их има, као нпр. у Берлину „<1аз МећапсМопв1апв“, они се баш за њих толико не грабе. Ионајпре ће гоме бити узрок у жел>и немачких „буршева“, да су иотпуно слободнн; онн слободу цене впше но икакво благо и угодности; лакше им је тако самачкн живети н натезати, него ли нодвргавати се правилима и уставима, па бнли они и најдибералннји, њнма самима састављепи, а нравила су потребна ради одржавања реда у „општежитију“. Према поједипим университетнма, Факултетпма и лицпма, различна је сума, колнко стоји унпверситетско школовање. ПроФесор Е. Конрад. који је био сарадник Лекснсу у одељку за статистику, нрорачунао је те трошкове за немачки университет средње величине, Гетингенски Она уплата таксе при ступању у университет, исто тако такса при изласку из њега, школарина (проФесорски хонорар), п други ситнији трошковн школски за све време бављења у университету, ако то бављење није већс* од обичнога течаја университетских студија — износи у богословскоме Факулгету — 432 марке, у правничком — 436 марака, у медицинскоме 1479 марака, у хемнском одсеку — 1084 марке, у математичком п јестаственичком — 027 марака, у Филолошкоме одсеку — 580 марака. Ти су трошкови у малим университетима мањи, у великима пак куд и камо вишн. Учење медицпне на медицинскоме Факудтету у Берлину једиог ученика школских издаци износе 2.049 марака. Нема међу тим ноуздаипх података, из којих би се могло извести, колико износе остали нздацн јсднога немачког студента. ПроФ. Конрад узима, да тн трошкови за намирнице за живот износе од 1.000—1.500 марака годишње, пмућнијн потроше и 2.000 а богати куд и камо иише Истина неки студентп живе и са 700 марака годишње, ну њима сс чпне олакшице у плаћању школарине или се са свим ослободе од плаћања. Ово обоје стојп до ироФесора, и врло се често практикује. 1878.—1889. опроиггена је школарина н.111 снижена 3.010-орицн ученика, т.ј. 12° „ свих ученика. Али иоступање ннје једнако у свима университетима: у ГрајФсвалду олакшицама се корпстило 54.5° „, у Марбургу само 8,6° о. У Пруској то одлагање уплате школарине вреди за шест година, а може се продужити п даље, ако дужннку није пош.10 за руком материјално се обезбедити. — Друга два чиниоца, који олакшавају приступ у упнверситеге људима танког стања, јесу стппенднје и бесплатни ручкови — „ЕгеШасће“. За једне п за друге добнвају се срества: 1) из и.звора министарства — 67 766 марака, 2) од самнх уннверситета — 134.745 марака, 3) од онћпна, корпорација и т. д. — 212.708 марака и 4) од нрнлога других добротвора — око 100.000 марака. Осим тога минпстарство раснолаже »гондом од 100.000 марака за номагање сиромашним студентима немачког порекла, да би нх носле