Delo

Д Е Л 0 520 У појединим универеитетима разлнчно су распоређене наставнпчке снаге: у најмањем универснтету, у Ростоку, има 49 наставника, у Берлпну пак — 841. II ово троба поменутн да у велнкнм унпверситетнма пма нарочпто много прнватних доцената (у Берлину 1(30, у Ростоку само 5-орпна). — Овн се односи могу објаснитп прво тим, што млади научннцп највнше теже у велике университетске вароши, у којима су многе богаге библпотеке, музеји, збирке, где су дакле научна средства богатија п приступачнија, но у малнм универснтетпма; друго п тнм, што лекари практичари у великнм варошпма теже да добнју звање универсптетскпх лрнватних доцената, да би уздигли свој углед у грађанству. — Али према броју ученика мањп су университетп богатијп наставницима но већи, за то се између њих и ученпка пм развијају интимније свез(>. Овај одношај н јесте главно одличје малих унпверситета, н иде на руку да у њнма напредују разноврсни „семинарн“, лрактичиа всжбања. „рпуаБ«8пиа“ пт д. Награда немачкнх проФесора саггављена је, у средњој мери, из (33.7 7 — државне нлате п нз 32.9° о хонорара за часове, осталу чест њихових доходака нонуњавају дохоци од нматрикулације, днсертација, испита п т. д. — У појединим Фнкултетнма плата је различна; редовнн ироФоеорп у богословеком Факултету пмају од 3200—10.200 марака — V протестанском, од 1509 до (3000 марака у католнчком; у правном Факултегу она се креће од 2700—12.600, у медицинском од 3000—8400, у фнлософском пак Факултегу између 1500 п 12000 марака. Нлата је универснтетских проФесора у Немачкој већа од плате гпмназискпх наставннка и наставиика других виших школа, п једпака је с платом старијих чииовиика у судској струци, с том само разликом, шго су овн без оних споредних законских доходака. Награда од часа колеба се од 3—5 марака (у Русији 1 рубљу), за практична вежбања није одређена, већ стоји до природе радова н броја слушалаца. Студенти плаћају хонорар лично наставнпку, који пм одобравају олакшице у нлаћању школарине. То п јесте мало нсзгодно, за то се у Немачкој све чешће чујо мпшљење протпв обичаја да се од студената а у корисг проФесора узима плата од часа, и предлаже се, да се уведе и у уннвсрситете иачин илаћања школарине, који је у обичају у средњим школама. ПроФ. Наулсен велн, да ј(‘ бољп садашњп начин, нначе бп се немачкп проФесор, добивајућн државну плату, претворио у обпчпога чиновпика, ова пак садашња његова материјална незавнсност у.јемчава му моралиу слободу. 'Гако н јесте у теорији, али се тако мишљење у ирактици не можс бранити, кад се зиа, како мален део доходака проФесорскпх чпнп та школарина према државпој илати. Псто тако није оправдан ни дгугп разлог за одржавање садашњег начина плаћања школарпне: веле да се за то, што величина хонорара сгоји до броја слушалаца. тиме нодстпче вредноћа ироФссора. н да се тако пајбоље награђујс њихова заузнмљнвост п даровнтост. Мећутим у ствари број слушалаца стоји не до заузимљивостн п подобности нроФесоровнх. колико ,1,о тога, у коме Факултету н које предмете он нре-