Delo

СУВРЕМЕНИ НЕМЛЧКН УННВЕРСИТЕТН 5Н> се најбољи део немачког друштва могао сабдазннти прнмером јулиске револуције^а томе је ншао на руку полнцискн режим Метернихов. У иоследи>е време буршевске су дружине биле нзван сваке политнчке делатности.^— Не треба, дакле, пристајатн уз оне, којп мнсле да би требадо-овакве ђачке дружине укинути, као шго желе некн противннцн, зато, игг^дшред велпке користи, од њпх има н но мало штете. II реФорма већ застарелог и једностраног корпоратнвнога уређења немачкога универснтетскога живота била бп корнсна не само за универснтете, него п за само друштво; али таку би реФорму понајбоље моглн извести, ра уме се. не иолициске власти, него просвећени проФесори, ко.ји су тако близу студенскоме животу у Немачкој. II Ношто смо оппсали у опћим потезима жнвот и прилике живота немачких ђака, потребно је рећи што год и о наставничкоме особљу немачких универсптета, да бисмо могли за тим прећи на оиис. како се и у којим се прилпкама у њима ради. Све се наставничко особље немачких унпверситета може поделитн на пет група. Редовни проФесорп чине језгру у Факултетнма, тако да су они службенн. који су у државној службп, представницп појединнх катедара. Онн само имају нрава битн и гласати у Факултетским седнпцама. II ванредни су профосорн у државној служби, имају н плате државие, али не учествују у Факултетским седнпцама, на испитима н пзборима, и т. д. Хонорарни су проФесори понајчешће научницн на гласу, алн за које нема слободне државне катедре или је са неких разлога не желе заузимати, онп немају ннкаквих обавеза, а иосао им јс само предавања држати. Овим се правом (уеша 1е§епсИ) користе п прпватни доцентп, млади научници, који нпсу у државној служби и не примају од државе нлату. Поред ове четпри групе наставника нма још п пета, коју чине паставници туђпх језика, музике, цртања, борења, јахања. пливања, играња н сличних предмета. Свих наставннка у немачкпм университетима, с изузетком последње — учптељске групе, у носледње време било је до 2275, пре 50 година било их је за половину мање. Половину онога броја чнне редовни проФесорн — 1029: ванредних има 591, нриватних доцената 055. У Немачкој сада на једнога ироФесора долазп 12.2 ученика, 1872. годипе било је 8,9, а 1840. г. 9.5. Половина свнх наставника радп у фидософскоме Факултету — 1197, тако да овде иа б ђака долази по 1 лроФесор, 1840. г. у философском Факултету било је свега 530 наставнпка, а тада је на једнога наставннка долазило по 5 ђака. У богословскнм лутеранским Факултетима има 155 наставпика (на једнога долази 25 ђака), у католичкима 63 (1 на 21,8 ђака), у медицинском Факултету — 638 насгавника (1 на 12 ђака), у нравничком најпосле 222 (1 на 31 ђака).