Delo

ГУВРЕМЕНИ НЕМЛЧКН УПИВЕРСИТЕТН сумње'п питања, што искрсну за време декција. Ова врста рада особито Је чЛста У прапномо' Факуцтету, и уз њнх се ту додају г. зв. Штп§зуог1езип^еп. т.ј. ђачка практична вежбања при чптању ре-терата и предавања. Оба два облика рада у толико су бо.ва од предавања, што дају прилике проФесоЈ)у да утнче непосредно, свом индивидуалношћу својом, на слунПГтнтб; а да се подешава лрема развијености умној свакога лнца, и да у њем развнја управо оне подобносгн (моћи), у којима је најдаровнтнји У семннарскнм вежбањнма треба тражитп нзвор интпмпнх одношаја, што се развија и када се развијају, пзмеђу нроФесора н ученика. Семинарн омогућавају да немачки проФесор може међу својнм ученицима тећн 11 присталице његове науке, они су му најподеснија арепа да остварн своју заветпу жељу: ч8сћи1е ги тасћеп*. Науке се у немачкпм университетнма, као што је познато, грунују у четпри Факу.ггета: богословском, правном, медицинском и философском. Математпка и природне науке спадају у обим ФилосоФСкога Факултета. >' некпм универсптетима пмају по два Факултета богословска: протестански и католички, у некнма само по један такав. УТибннгену. осим два богословска Факултета, правног. медицпнског и философског, имају још Факултети нрнроднпх н државних наука; у Штрасбургу, где правни Факултет носи назив .ЕесћГз — ипб ^УааГбмиззепзсћаЕКсће ГасиКа!;”, пма п пети Факултет ,за магематичке и ириродне науке“. У Минхену, оспм обична четири Факглтега, има н петн за политичко економске науке — бГааћзтзаеизсћаККсће Г акиКаћ Успех свпх напред пзложенпх врста предавања у Немачкој се оснива па потпуно.ј академиској слободи, која је, како вели Фихте (81ааГ.ч1ећге, 308.), „жнвотворнп дух универсптетов, небеска атмосФера, у којој се весело развпјају и усиевају сви родови његови.” У школи, у којој је васколики носао учеников. да примн предложено му знање — науку, а забрањује му се критиковати га, мора н учитељ, разуме се. предавати само припознате нстине, само .одобрено“ знање. Универсптетскн проФесор, кад внди пред собом слушаоце, који су подобни за рад и слободни да суде и критикују, има права — а то му н само нме указује — само предавати оне научне пстине, о чијој је истинитости н сам уверен. „Принцпн моралне слободе,“ вели познатп немачки правннк Р. фоп-Мол, (а ограничавање је њено сурова неаравда, а кад се може, лакше или теже. свака забрана, што се ње тпче, и морална ругоба) тај ирнпцип моралне слободе, примењен на университет, изражен је у слободи предавања, г.ј. давања права сваком проФесору, предавати сваку науку у облпку. какав се њему учинп најзгоднији. Само имају два пзузетка од овога неограниченога права. Прво проФесор, који је позван да предаје један одређен предмет, обавезаи је понајпре предаватн тај предмег што потпуније н као главнп сво.ј предмет. о другпма се дисцпплпнама тек узгред бавити п изван времена вршења својих главних обавеза. Друго ни универснтетском професору није допуштено, као нп свакоме другом грађанину, на-