Delo

\ Е Л 0 Г.24 надати иа права на државе, приватних лица и одобрених од сгране државе установа; у противном случају он може бптн кажњен за клевету, увреду н.ш као државни кривац.“ (РоБгетхббепзсћаК 1, 478. У гом у истом смислу Шлајермахер, СтеФеис, МајерхоФ, Шајдлер н т. д.). гаком је значсњу н остављена слобода университетског предавања немачкнм университетима, и они је тако н схватају. Бивало је пре, а и сад пма изузетака — а то увек стоји до расположења државних власти у погледу предавања богословља и ФилосоФпје, и препирке о начину, како греба предавати ове две дисцишшне, никако не ирестају у немачком иедагошком свету. Противници академиске иа, готово, сваке моралне слободе, туже се на то. што се у немачкпм университетпма нредаје тобож атснстичка ФилосоФП.ја, која поткопава н руши веру, кварп омладину, п нгго су аудиторије права растнла социјализма, револуције и анархнје. Што се тиче предавања ФплосоФије, такима се бранноцима ортодоксије може само одговорити Кантовпм речима: „бесмпслица је тражптн од разума објашњења унапред, одређујући му, по коме ће п у чију ће корист она говорити. “ Када се, дакле, у университетима пзучава ФилосоФија, онда то ваља чиннти без и каквих задњих мисли н намера тенденциознпх снапред смишљенпх, потребна је нотпуна „ИћеНаз рћПоворћагкП.“ Треба, како нам се чини, друкчије гледати на предавање богословља. Хришћанска је вера, за непуне две тисуће годипа свога опстанка, сва је нрилпка, већ достигла дотле, да потпуно тачно одреди своју суштину, својо принципе н законе. За то је дужност богословској науцн — особпто католичкој — да крнтички нснитује једну само редакцију нстнна, Јфквом \ведених, наставников је пак посао да их само гачно иредаје и тумачи (а сама су гумачења онда тек умесна, ако нм се ресултати иодударају с Јфквеном пауком.) Овдс не може бити говора о критичком разматрању садЈЈжине нли суштине учења, што га заступа Јфква, а то је унраво преобратитп је у један огранак философнјс, чијп би задатак био не изучавање овог или оног облика хришћанске вере, већ тражење н стварање нове ре.шгије, пстннпте и савршене — са гледишта човечјега разума. Као што је немачаоме проФесору допуштено учити, како му се свиди и чему год хоће, исто тако п студентима је слободно учитп се, колико им се свидп, код кога им је воља и шта сами хоћс. С разлогом вели Америчанпн Б. М. НагГ у својој књизи о немачкнм университетима: *У овом су иогледу одношаји немачкога прОФесора нрема слушаоцпма му управо такн, као што су одношајн једаога џентлмена ирема другоме.“ Сгари шаљивчина Таубман вели, с.туденат ,езк апјта], дно(1 поп уиК со§1 8е4 регзиабеп “ па п дан дањл немачком нроФесору не остаје ништа друго, да нагпа студенте да походе предавања, до његово знање и умење предаватн. У Немачкој се тако учврстнло иоштовање академиске слободе, да бп нроФесор за своју увреду сматрао, кад би нредавао прод аудиторијом, ко.ја је сабрана нрпнудннм мерама. У Немачкој нема ,обакезиих- прсдмста — нредавања, сваки студенат не само бпра ио својој