Delo

Д Е 1 0 526 киди, у току својих студија променио бар два, а кад што три четири раз.шчна упиверснтета. Школска је годнна, подељена на два нејсднака семестра, дуги детњи п краћи зимњи, много окрњена дугачким шкодским одмором детњим, који V Немачкој траје до 20 недеља, т.ј. ’5 године. Многи су нротив тако дугачког одмора шкодскога и, сваки даљи иокушај, да се још окрњп школска годииа, ка чему теже неки университети, врдо дако може бити од штете но усиех у раду. Алп п то ваља споменути, да шкодски одмор у Немачкој није само за одмор п за престајање рада. Бећи део нроФесора п студената употребљава ово сдободно време па путовање н издет с васпитннм циљем — БИ(1ш1§8ге1зеи: неки иду у екскурсије на чист ваздух внсоких нданина иди у мрачпе одаје нрашљивих архива; иеки оиет уиотребљавају то сдободно време за миран рад у кабннегу, у самоћи; треба рећи дн већн део од оне огромне кодпчпне научнога рада, шго се сваке годпне ироизведе у Немачкој, бива произведен баш за шкодскога одмора. Течај је етудијау разним немачким државама раздичан; у Пруској, на медицинскоме Факудтету учење траје 412 г. у другим Факултетима само 3 г.;у Баварској на свима Факудтетима по 4 год. Адн време учења п свршетка студија у једном Факудтету — због иоменутих узрока: иромене Факудтета и седидбе из университета у университет — захтева много више времена, и врло многп студентп остају у унпверситету уместо одређене 3—4 године још једну иди више година. У Немачкој се на ову појаву гдеда са друкчпјега гледншта, недакде као н. пр. уРусији, у којој је то нека „срамота* иди ,штета“ за мдадића, јер пропушта време да дође до днпдоме, чина, птд. Онамо мнсде да па разним Факу.ггстима п у разним университетнма, ко.ји ое међусобно допуњују, мдадић тече више а разноврсннје знањс , нрострапијс и потпуније а н дубље образовање. Обавезних нснита у току учења иди на свршетку студнја нема у Немачкој (пзузетак је за студенте-стипендисте). Државнн испнт, као што је већ споменуто, подаже само онај, који жедн ступптп удржавнуиди другу јавну сдужбу: само је за учени степен, доктораг, нотребаи унивсрснтетски иснит, а онај степен, опет, пма само значаја у академпској срединп (нотребан јс за добивање ирава уепГа 1е§ешН). аш ие даје нпкаквпх права.у погдеду државе и њене службс. Само се сада нрича.(то је већ област ире^ања), како је за сиромашне уепвеЈШитете немачке продавање уииверситетских дипдома бидо гдавни извор материјадпп; али је и сада лакше добпти научни стенен у Нсмачкој. пего н. пр. у Руснји и ‘ћранцуској. У р.азним университетима ра.здпчна су правида н прописи, нрема којима се у Немачкој дају учени степени (у свима је Факудтетнма, оспм богословскога, пма само један степен — доктор, на богословскоме се нак Факудтегу обично полаже пспит н радн дисертацнја за степен магнстра, докторски се пак степен даје „ћопопз саи.-а“). У једнима уипверситетпма тражи се но нропису