Delo

СУВРЕМЕНН НЕМАЧКП ТВНННЕРСИТЕТН усмени исппт из огранпчепе научне области, н да се наштамнана н одоорењ* на\ чна днсертацнја преда Факултету у одређепом броју прпмсрака н усмеџо бранп; у другпма само да се да н бранп дисертација: а \ треЈигаа да се арикаже Факултету дисертација, а без пкакве њепе одбзан^ Пошто смо упозналп чптаоца са животом немачких университета с односпма студената према њпма од уппса у унпверснтет до апсолвирања студија у њему, да се обазремо мало у назад, да још једном нобројимо најзнатније прилпке у жпвоту немачких университета и да ударимо гласом на оне одлике њнне, које су, према гледишту сувременога рускога (а п нашега, прев.) друштва нат. зв. „уннверситетско* питање, понајвредннје пажње п најоригпналније. У Немачкој, дакле. могу младићи ступатн , у којп хоће университет, који сами пзаберу, прп чем им не смета да ли су опп свршпли гпгнасију у области онога школскога округа, у ком је университет (као у Русијн), него се ту не иази ип на границе појединих држава Немачке царевине, па им не смета ако су и без обичне сведоџбе о испнту зрелостп. Уз то се младићи при пзбору унпверситета не обазиру, као што смо видели, увек на најпретежннје околности него чешће п на нобуде угодностп и уживања, као н. пр. што жале провести лето у живопнснбј околини, ступпти у ову илп ону корпорацију, итд. Кад с/гупе у ред студената, уписују се у једну од корпорацпја , која им се свиди и која пм одузме доста времена банчењем, борењем, дуелима и другим сличним даигубама (на пр. „пенализмом“ — „Гисћзтг18сћаК“) и забавама, те тако првога семестра врло ретко п завирују у университет. После тога насгаје ера сељења из једног Факултета у други (с!аз ХЈтза1:1е1п), изједнога университета у другп. Управо нема никаквога надзора над нохођењем университета. Нн лтечајнпх“ (курсовних), пи „нолутечајних“ (полукурсовннх) нспита нема (као у Руснји). II поред овога учење у унпверсн.тету у већини Факултета траје само трп године! Како је могућно, кад је тако упрошћен универснтетки курс, којн тако мало траје, и поред свеколпке слободе п без приморавања, п поред универеитетскога жпвота, по изгледу тако мало озбпљна, да се постижу тако сјајни и взбиљнп ресултати ? —а већ нико неће порнцатн иродуктивност немачких университета, толико је данас иознат тај жакат. Одговор имамо у самом уређењу университетске наставе. • „ЛУег е1\\га8 ТгеГШсћез 1е181;еп \\'Ш, На11а §'егп \\газ Сггогзез "ећогеп, Нсг ват1е зШ1 иш;1 ипегзсћ1аШ 1т к1ет81еи РипкШ (Ке ћосћб1е КгаР. “ Тако је говорно Шилер и немачки се уннверсптетн у толико пре ■користе овим ирпнципом, јер је и народном карактеру Немаца, као год н Енглеза, властита црта. да геже ни нагито што јеузгред не обраКајуКи