Delo

528 Д Е Л 0 иажњу, да достигну до мете, већ обележене раније, па и ако је незнатна н омања. Спецпјализовање појединих научних грана један је од најмоћнијпх чинилаца у нродуктивности немачкпх универсптета, што .је у Русији раније истицао познати педагог граФ Кајзерлинг, некадашњи попечнте.Ђ дерптског (јурјевског) школског округа. У нас (у Русији) су, вели писац овог чланка, тежећи да све обухвате (ие обухзатају пак ништа — по Француској пословици) ширили курсовне и нспитие програме до неверојетних размера, тражећи од младића малне енциклопеднско знање не само па опћим, него и на специјалним пспитима; у Немачкој пак добро знају да је минуо век енцпклопедпста, па су могли скратити програм обавезних иредмета из појединих области до мннимума. Свакп се мора сложптп с овпм , да таква спстема много бо.ве иомаже насчној спремн учених сиецијалиста, него л>уди с пространим образовањем опћим. Али она иогпуна слобода, што је дана студентима према њиховој пндивидуалности, а која је други чиннлац њихове продуктивности, ујемчава да се може добити и у немачким университетима најаотиуније светско образовање. Слобода је најкарактеристнчније п најбнтније одлпчје немачких университета, и, пстичућн га, мп стижемо крају нашега нацрта. Университетима Немачке, који су на релативпо слободноме земљншту, обезбеђују се њихова права симпатпјама јавнога мншљења према њпма, п тумачима његовим , парламонтом п штамиом. На својем огњншту они култивују слободну пауку и здружују ученпке и наставнике да јо.ј слободно служе. Ну и поред прпвилегованости својег ноложаја п корпоративности својег склопа, онп се не туђе друштва, не прекндају с њнме свеза. Онп нису, као н нр., университети руски, усамљене оазе, чпје жпвотворне свежнне нссгаје онде, где ностаје, где ова избија, те оставља и даљепустнњу, што је ок]»ужава, суху п неплодну. IIе, они као високо уздигнуте буктпњс, као ’но светљиље-куле науке н истнне, разливају своју светлост подједнако широм своје отаџбпне, п зраци те светлостп дониру н иза међа домовнне им н обас.јавају све земље у свету. Нревео С. II. Т. јЗгЛАД. Нј/миков