Delo

Д Е Л 0 530 0 животнњама нсточне Африке пздао је проФ. МоТзтз, директор природњачког зоолошког музеја, под насловом: 1Не ТгеггоеИ ОзГ-Ај^пкав иш1 пгг ХаМагдеШеГе.’) Сисари, птице, пужеви и црви већ су штамиани. Ове су животиње већим делом покупнли Еппп Разсћа и 81ић1шапп. 0 овом је делу ред да се опширнпје проговори : В1е КпесћИеге, иоп ОизГап Тогпгег. Гуштерп су нај јаче заступљени, са 68 врста, змије с 55, имфибнје с 33, једна врста крокодила и 6 корњача. Овај систематски ред има нарочпту вредност због иокушаја испитпвачева да објасни развиће бо.ја код гмнзаваца. Пигменат постаје по Торниеру у телесном епнтелу.2) Кожпе боје могу постати дпректним утицајем спољних у.зрока, као топлотом, светлошћу илн притиском. Нарочити одељак претреса историју боја код овог кола, ко.јом ириликом Торније изражава своје мишљење да је првобитна боја код пракичмењака била црпа, јер све су кожпе боје иореклом из црнила, тако су па нр. иуноглавци у раној мдадости црни, доцнпје отворени.је бо.је, итд.3) Овде се особито треба обазрети на Фауну Молука и Борнеа од Кископ1ћа1-а, ко.јн ,је у свом путопису4) бполошка посматрања спојио са систематскпм. Његови резултати о рибама полетушама заузимају иосредничко место, али се ипак више приближују иснптивању Моћтз-а п Аћ1ћогп-а. Овај је последњи математички доказао да полетуше номоћу мускулозпе варке прну из воде а кроз ваздух да се спуштају иомоћу рашерених ирсних пераја, као на крилима, али да перајпма никако не машу. Кискеп1ћа1 мисли, да рибе ирп летењу баш крећу прсна пераја, да бп лету правац одредили. Питересно је описивање литоралне Фауне на Тернатесу, која је састављена од коралних спрудова, из песка, рожастих корала н сунђера. Корали су већином меке Форме, од којих су 40 иове врсте. 11псац описује њихове становнике врло живо, нарочпто иаразитне иужеве иа зракарима. Одатле је врло обогаћена збирка сунђерима, рацпма, црвима и т. ,1,. За рибе вели да их ту има око 850 врста. Природњацима се нарочито скреће иажња на одељке о пореклу садашње Фаунс, о расматрању жнвотиња у малајском Архипелагу н о бојама троиских жнвотиња. Под насловом: П1е ИеиХесћеп Мееге ипсТ Гћге Вегооћпег гоп \\’И1гат Магзћаи изишло јс популарно дело, које се поглавпто бави описом царства животињског, али нн приближно иије се узднгао на виспну и лепоту Шлајденова Мора. Али при свем том морска је Фауна нрегледна. Од веће је вредности, н на аутопсији основан рад од Аид- V. Мојх'топс8, [Јах ТгегЈећеп (1ег оеГег.-ипдаг. Т1ег(ећепеп. (ТУгеп, НоШег). У делу ') Мег1ае уоп ШеЈпсћ Ке1тег ('Уоћзеп) 1п ВегНп -) Горти ћелични слој. ч) 01е КпесћНеге БеиГбсћ-ОзГ-АГпказ, ВеНга^е гиг ЗузГешаГдк пп(1 ВевседепгКћге МН 5 ТаГе1п., ВегНп, Еетег. 4) Ег^ећиг.чзе е1пег гоо1о#18сћеп Еог.^сћипдзгеј.че 1п Јеп Мо1иккеп & Јп Вогпео. ћп АпНга^е Јег Зепскепћегд18сћеп па!игГогзсћеп(1 еп бевеПзсћаП аиГ КобГеп Јег К.ирре1з1Шиш1 аи.ч^еГићгГ. ЕгапкГиг! а. М.