Delo

НЛУЧНЛ ХР0Ш1КЛ пм;1 богата матвријала за зоолога, геограФа п прнродљака. Г\ човск упозна дунавску низнју н подолски нлато са свпм разноврснпм жпвотпњама н њ«хдвим*животом,; упоредо обавештава се човек о клими, вегстаци|и, ж[Гвотпњскпм путовањпма и т. д. У оинсу спсара налази се мноштво новпх ддбгледа н проматрања. Дражесна су и иоједина оиисинања жпвотиња с красинм илустрацијама. Дело је урнек у Фауннстпчној литератури и прњ УЈГој научности за свакога разумљпво. Између дела, која науку о сисарима прошпрују јесте и књпга ЕЛиагЛ Накпз: Ђге Наи&Иеге ипс1 гћге Веггећипдеп гиг ШНзсћа/Г Лез Мепвекеп Овде је на првом месту заступљен проблем, кад је н како првобптпо човек дивље жпвбтиње прнпитомно? У домаће жнвотиње убројава Хан све оне животиње, које човек негује. Он је покушао да на основу својнх дугогодншњих проматрања п испптивања објасни распросграњење домаћпх животпња од најстарнјих времена до данас, и још но свпма иојасима земаљским. Његови су резултати поткрепљени огромном литерагуром. а по теорији пзлази, да је пзвршење овог културног посла није руковођен човек првобптно економском користи, него тек доцније. По његовим мазорнма, тек кад су домаће животнње припитомљене, запажена је њнхова корист. То се односп и на памет, ловачку вештипу код нса п т. д., нн п најглавнији продукти, као млеко, јаја, вуна и т. д. познпје су новнне. Вредност оваког тврђења може се оценитп тек његовом теоријом о сточно.ј економији и земљорадњп Земљорадњу је поделпо па неколико степена. У најстарији почетак бележн копање куком. У то време човек се није служио за орање домаћим животињама; главна му ,је храна била просо. Најстарији прецп наше културе обожаваху велику богнњу плодности, која је с месецем ндентиФпцирана, а чија је света жнвотнња бнла говече. Временом се поступно навикну животиња на човека н обратно. Млеко се прво нрнноснло богињп на жртву, а иосле се и човек на њега навадц. Пре него што постаде права земљорадња, пзмислнше људп кола у која запрегнуше говече. Према овој георкјн Хан побпја стару теорнју, по којој је човек прво био ловац, па је тек прппнтомљењем говечета пастиром постао. Тако му је исто невероватно, да се земљораднпк из пастпра развно. Хаману изгледа невероватно да је нрва нобуда била за прииитомљавање стоке религиозне природе а не економске. — Од велике су му вредностп наводп о појединпм домаћим жнвотнњама и њпхову пореклу. Најстарпјн је сапутник човеков пас, прво земљораднпчко жнвпнче источне полутине наше земље говече; иа онда коза и овца. За тегљење овим су се редом ређале жпвотиње: магарац, камила па коњ. Све ове жнвотпње, којима се свинче прндружи, само радп меса, нађоше се \ једној територпјн. Хан узпма за ту хпнотетичну земљу Месопотампју, где су говече, коза, овца, магарац п свинче ирипптомљенп. Он је претресао 3<> домаћпх животиња, заједпо с птицама, рибама, свпленом бубом и пчелом. Због пзобилнпх мислн н Факата упућују се читаоци на ову књигу.