Delo

Д Е .1 0 лије, која ће жнвотињска врста из ње постати, али додаје , да развиће заметка с његовим својствима зависи од спољних узрока. У такве узроке рачуна 0. Хертвнг односе, између утицаја сиољног света и јајних ћелија, које се множе напоном браздања. Друге иогледе пма Ру , јер он тражн сиагу за нромену облнка у самом заилођеном јајету, те се тиме прндружује старим назорима Хисовим, који замишља да су у јајној ћелијијош н])вобитно сви органп заметнути. На Хартвига се опет наслања, Бпеасћ. Пз његових експерименталних исшггивања нзлазн да је у суистанцијп ја.јне ћелнје материјалнн сунсграт што се тпче локализације заметпутих органа већ ту, то јест, да је сваки појав зћ развиће организма у његовој ћелнјн Физиолошко-хемнскн спремљеп, као што је спремљен еФекат у машипн.1) Од замашне је важности правац механичног развића, јер се експернментом све више обелодањују снаге у заметку и узроци развијања. Ни на једном пољу неће се брже загонетка решнти, у колико се жпвот може објасниги Физичко-хемиским законима. 0 Дарвинизму, као науцп о природној селекцији. бавп се великн круг иаучнпка. Већ знатан број тих иснитивача одбацује категоричпо ирпродну селекцију као једипи иринцип за објашњавање како су се врсте 1>азвиле. Ови су испитивачи махом зоолози, али кад их човек карактерпзира, видеће се да нх негативност веже, јер сваки има други поглед о „Фундаменталности живота“; у једном су се еагласили, да целисходност у ирироди пнје Дарвин објаснио, и ништа нсће да чују о завладалом физпчко-хемнским догматизму, којпма се желе крајностн животне да објасне. Ка овом колу природњака нрипада вирцбуршки патодог Вт(Ше1зсћ, базелскп физиолог Вип§е, зоолог Вгјезсћ ц други. Но Дришу, као најдаровнтијем научннку млађе генерацнје, дарвинизам већ принада историји; по њему је чак опровргнут, као што се у Вш1о»1зсћеп 2еп1.га1ћ1аи-) изјаснно. По Д])ишу живот нам само у толико пружа могућност псиитпвања каузалннх ироблема, у колико механнзам улоге игра; оно што јету стварно „структура плн тевтоника", само се може опнсиватп и то изразима целисходности. Он видн дакле у целнсходности нешто Фундаменталпо за жнвотне радње. Против дарвинизма, како га ^Уећштпп у Фрајбургу застуиа, опире се ЗсћеИтеп у свом сиису: Т)ег Т)агиппи>пш8 апп зегпе 8Ге11ипд ш пег ЕпГтскАипд пег гоГбзепзсћа/Шскеп ЕгТсепп1т8.’) филозофу Шелвину Вајсман важи као најнапреднијн представник механичне каузалне теорије. Начин како он побнја Вајсмапову студи.ју детермннаната п науку о илазмн у заметку највнше личи на нападе Хертвигове.4) Ако је плазма у заметку бесмртна, као што Вајсман држи, то обадвојица утврђују, да је ’> В1о1о§. 2спггаЉ1а1;1. В(1. 10. 2) Ваш1 16, 1890, 8. 355. 3) Вец17л&, 1896. 4) 2еНппс1 81геШгаЈЈеп Иег В1о1о^1е НеП I.