Delo

НАУЧНА ХРОНИКА Г»ЗГ> С године на годину умножавају сс испнтнвања н о аланктонима. \ензен је првп у реч планктон сабрао свс створове бп.Ђне п животињске, код^ воденп таласи' на све стране разносе. ( )д радова у овом правцу пстпче се 81гос1етапп, Р1апНогиш1ег8ксћип(јспЛп ћоШешгзсћеп ит1 тесМепћигдгзс/шг Вееп^) Он је нашао да су жиВОИМ И бнљке, које сдободно у овим језерима иливају истоветие с оннма у чешкпм барама, па чак п е оннм у северо-амсрпканском језсру 8г СМг: запста чудноват Факат, да су у три тако удаљена предела нсти о рганнзмн. Сва своја и туђа слагководна планктонска исиитпвања свео је Арз1;е1и у један рад.* 2) Ту су изложени п најповијп резулгати , па их зато ојцс наводнмо. Овакп слатководнп као и морскн организмп ие живе у ројевпма него су свуда равномерно нодељени; од овог се иравнла изузпмају мале локве, где се налазе безбро.јне врсте у друштву. Методу пребројавања лова Апштајн онисује опширно. Нарочнто је онај оде.вак од иптереса, у ком се говорп о жнвоту у језеру у разнпм годпшњпм временима. Кратко размотрење о развићу механичког аравца \ зоологнји и <» Дарвинизму нек заврши овај преглед! Ексаерименат је сад трпумФално ушао у зоологију и да је жпв прерано упокојенп С. 8етрег не би се више јадао, како зоолози миоге хпиотезе постављају а мало експерпментују. Механнка развића. ново је зболошко поље за нспнтпвање, најрадије се бави на заплођеним јајима, која се тек браздају. Пзмеђу многнх Коих се одликовао духовитим нроналасцима, да се могао приличан број закона о развнћу утврдити. По познатом начнну свака се јајна ћелија по заплођењу поделн нрво на два, па на четири, осам н т. д. делова. Сад, ако се једна од гпх ћелп.ја иглом убоде, одмах јој се укаже потреба за реорганнзацпју, да би могла опет добити могућност да се бразда, али обнова старе снаге ие повратн се из опериране ћелије него нз суседне неоперпранс. Тако на пр. онерпрана ћелија, ако јој је механизам за ћелпчну деобу уннштен, помогие се што јој из суседне здраве ћелије допутује пуклеусна супстапцнја те јој се жнвот поново повратн и добије и сама здраво једро. Овим смо експериментом поучени како у ћелијама борави несвесна моћ узајамне услуге да се свакојако онтогенетични смер испуни. Ова се моћ зове пост-генерациона. — Још сто.је погледи дијаметрадно раздвојенн што се тиче узрока ембрионалног развпћа. ЛУшзтапп, као представнпк новог еволуционизма, у ствари не тврди, да је већ у јајету доцннјп органнзлм ио Форми саздан, али замишља да је свако телесно парче нма у јајету у одређеном простору огранпченог носпоца. Тако он одређује пзвеснпм гелесним парчетима тачно омеђене делове у јајету. С њим се слажу противници, као 0. Нег1\УЈо;, да зависи од спецнфичне оргапнзацнје јајне ће1) ГогзсћипдзЂегхсМе (1ег ћ1о1оЈ;- .^ГаНоп Р1оп- ГеИ 42 Раз ЗиззлуаззегрЈапкГоп. Ше! 1895-